Свети великомученик Теодор Стратилат
Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор Стратилат, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и лепоту, и чин војводски, и милост царску, и место свега тога прими на се грозне муке Христа ради, за време којих је непрестано говорио: "Слава Теби Боже мој, слава Ти!"
Свети Кир и Јован, бесребреници и чудотворци
Ови милосрдни и дивни светитељи нису били браћа по крви, али су били браћа по духу. Кир је најпре живео у Александрији и као лекар лечио људе и силом Христовом и физичким лековима. Сазнавши да болести нападају људе највише због грехова, он је увек упућивао болеснике да покајањем и молитвом очисте душу од греха, да би кроз то повратили и телу здравље.
Свети Григорије Богослов
Свети Григорије важи за једног од најученијих хришћанских светитеља. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља (због чега је и назват Богословом). Током свог архиепископовања у Цариграду писао je против јеретика, а прославило га је дело Беседе о Светој Тројици. Након што се повукао са функције архиепископа Свети Григорије је напустио Цариград и остатак живота провео повучен, у молитви и писању књига које се и данас проучавају. "Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади."
Преподобни Симеон Мироточиви
Ако по плодовима судимо о човеку и његовом значају за читав један народ, онда је Немања, потоњи монах Симеон Мироточови, за нас оно што је Авраам за Јевреје: он је тај благословени корен православне Србије из којег ничу свети Христови Срби за рајско цветање. Свети Сава, дика и понос вечне Србије, наглашава да је његов родитељ, Стефан Немања био његов духовни наставник и учитељ Православља. Свети Симеон Немања дао је Србима и заштитни оклоп за њихово тело - то је држава српска. А дао је Србији и светлу душу - то је његов најмлађи син, светитељ Сава, који у себи носи Бога.
Свети великомученик Ђорђе Кратовац
Блажени Георгије - Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим успехом. Када је напунио осамнаест године, Ђорђе паде у очи Турцима својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем, како би га потурчио. Међутим, Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере. Због тога су га Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи.
Житије Светог Саве Архиепископа српског
У чему је бесмртност Светога Саве? У Христу Господу, свесавршеном Богочовеку. Све вредности Светога Саве, све силе његове, све вечности његове, нису ни од кога другог већ једино од Господа Христа, Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Човека у свима земаљским и небеским световима. Свети Сава је и нама Србима дао бесмртност кроз Господа Исуса Христа, и научио нас да најпре иштемо Царство Божје и Правду Његову, са којом нам се даје све што је људском бићу потребно у свима световима и у свима вечностима. Ово је прича о његовом животу.
Житије преподобног Серафима Саровског
“Циљ хришћанског живота је Стицање Духа Светога…”. То је суштина учења преподобног Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља. Био је учитељ духовне радости и исцјелитељ туге и мрзовоље. Говорио је: "Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити".
Свети првомученик и архиђакон Стефан
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Глас вапијућег
Кад одјек богоносних проповеди протојереја-ставрофора Љубивоја Радовића, изговорених пригодама, али и домашених у посебној промисли, стигне у писану реч, онда се добије једна текстуална бројаница, која има још један свој живот.
Горе имајмо срца
Јеванђеље је творевина Богочовека Христа и наука Божија, а не људска. Ми знамо да су четири Јеванђеља написали ученици Христови, да су то њихова сведочанства речи коју је Господ Исус Христос проповедао и сведочанства свих дела која је чинио и потврђивао знацима и чудесима.
У ЦАРСТВУ ТВОМЕ
Када је јеврејски народ, браћо и сестре, изашао из египатског ропства, на путу према обећаној земљи врло лако је нарушавао старозаветне законе, врло лако се одлучивао за клањање идолима и за напуштање вере отаца својих. Заборавили су брзо све оне муке које су трпели за време робовања у Египту. Заборавили су и сва она чудеса која је Господ преко Мојсија учинио како би им помогао да се ослободе и преживе у пустињи. Чак и у тренутку када је Мојсије на Синају примао Закон Божји и заповести, они су направили златног идола и клањали му се.
Свети Атанасије Велики
Свети Атанасије се родио у Александрији у грчкој хришћанској породици, последњих година трећег вијека, вероватно 293. године. У својој младости он је био свједок Диоклецијановог гоњења. На изучавање световних наука и на опште образовање, како каже свети Григорије Богослов, -он није утрошио много времена-.
ЖИТИЈА СВЕТИХ - ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Посебно место међу изворима хришћанске вере припада Житијама Светих. Под овим називом се подразумевају дела духовне литературе у којима су сабрани и описани животи светих личности, њихово прослављање од Бога, као и догађаји чији спомен Црква празнује, премда је посве сигурно да Сабор Свети чине и они чији животи нису записани. Житија Светих, по речима о. Јустина Поповића, «представљају живот Господа Христа који се понавља у животима Светих», будући да Црква, и све у њој, одражава живот Господа Исуса Христа. Светитељи су у себе дубоко урезали Христов лик и зато их верни у Цркви доживљавају као истинске сведоке праве вере.
Поуке оца Тадеја
Старац Тадеј Витовнички у нашем народу већ слови за светог Божијег човека и уз владику Николаја, аву Јустина и блаженопочившег патријарха Павла представља ванредни духовни дар нашем народу. Овде су на једном месту сакупљени бисери духовног опита овог Старца који је, и сам окусивши Христа, понудио и нама да се наслађујемо храном од које се никада не гладни.
Житије Свете Марије Египћанке
Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу".
УМНО ДЕЛАЊЕ. О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ.
"Шта је молитва? У чему је њена суштина? Како човек да се научи молитви? Шта осећа дух хришћанина који се моли у смирењу срца?
СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА - ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА
Ма колико да су молитва, пост, бдење и сва остала хришћанска дела добра сама по себи - у њима, ипак, не лежи циљ нашег хришћанског живота, мада нам служе као неопходна средства за постизање тога циља. Истински циљ нашег хришћанског живота састоји се у задобијању или стицању Светога Духа Божијег.
СВЕТИ ОЦИ О СМИРЕЊУ И НЕОСУЂИВАЊУ
У срцу хришћанског живота налази се љубав. Господ је рекао да на двема заповестима - на љубави према Богу и на љубави према човеку - почива читав Закон и сви пророци. Да би их испунили, морамо стећи оне врлине које човека воде ка љубави, пре свега: смирење, неосуђивање, милосрђе и уздржање. "Свети Оци о смирењу и неосуђивању" - могао би бити наслов избора текстова из Добротољубља (свих пет томова) које је припремио Владимир Миња.
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ - Јустин Поповић
Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон. Без покајања и ступања у Истиниту Цркву Христову неприродно је и бесмислено је говорити ο неком уједињењу „цркава”, ο дијалогу љубави, ο интерцоммунио.
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Враћање православној вери одвија се упадљиво неспретно, без одговарајућег покајања и искрености осећања, да и не говоримо о страхпоштовању. Лаж и даље наставља да влада умовима. Светост се заједно с благочешћем и поштењем све више уклања из свести људи, као старомодни појмови који су преживели своје време. Све ове (и друге) тужне речи књиге „Терапија душе“, немају за сврху оцрњивање,нити су последица песимизма, већ реалности данашњице.Нарочито су занимљива поглавља о кроћењу страсти, значају молитве, разматрања о духовности, сујети...