...Шта је све време људско до један талас што окваси врео песак на обали, па се покаја што остави језеро, јер пресахну? О звезде и ствари, не гледајте у мене но у Господа са очима. Он једини види. У њега гледајте и видећете себе у домовини својој...
Ћутљивом језику и замишљеном уму Ти се приближујеш, жениче душе моје, Душе свесвети. Од говорљивог језика се кријеш као лабуд од бурна језера. Као лабуд пливаш по тишини срца мога, и чиниш га плодним... Господе Tриипостасни, очисти огледало душе моје, и наднеси лице Твоје нада њ. Да би душа моја засјала славом Господара свога. Да би се пречудна историја неба и земље отпечатила у њој. Да би се испунила блеском као језеро моје, када сунце виси над њим у подне.
...Гледам ласту како је збуњена над разореним гнездом, и велим: ја нисам везан за гнездо своје. Гледам сина како се жалости за родитељем својим, и велим: ја нисам везан за родитеље своје. Гледам рибу како издише чим се извади из воде, и велим: такав сам ја! Ако ме изваде из загрљаја Твога, тренутно ћу издахнути као риба бачена на песак...
Склони, Боже, од злих очију душу моју, када рађа мудрост Твоју. Осами је између људи, у пећину чобанску. Нека је нико од смртних не прати осим сенка једног праведника. У пећину витлејемску, у пећину од камена, што никад не похули имена Твога, ту нека се склони бременита душа моја...
Води, Господе, светлошћу Својом источне мудраце, и пророке, и светитеље, ка пећини душе моје. Да joj донесу три најдрагоценија дара источног човечанства. Први дар је видовито знање о Теби, што превазилази сва остала знања. Други дар је ишчекивање рођења Твога у чистоти девичанској. Трећи дар је љубав према Теби. Нека носилац тога дара бди над својим даром у путовању своме. Да се не спотакне срце његово о неку земаљску прелест, те не задоцни на поклоњење Новорођеноме.
Не осигуравајте деци својој комад хлеба, но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света. Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који Му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове. Кроз децу гледа Цар у вас, и чека ваше одговоре.
За све грехе људске кајем се пред Тобом, Многомилостиви. Гле, семе свих грехова налази се у крви мојој! Својим напором и Твојом милошћу ја угушујем тај зли усев дан и ноћ. Да не ниче кукољ но чиста пшеница на њиви Господњој.
...Сувише Те има, Господе, дисање моје, зато Те људи не виде. Сувише си очигледан, Господе, уздисање моје, зато је пажња људи окренута од Тебе... Сувише служиш слугама својим, верности моја слатка, зато си изложен презрењу. Сувише рано устајеш, да упалиш сунце над језером, зато те спавала на трпе. Сувише си ревностан у зажигању ноћних кандила на своду небесном, ревности моја ненадмашна, а лењо срце људи много више говори о нехатном слузи но о ревносном...
Ево ти, душо, приче о животу, који смрт не скраћује но чини дужим. Ево ти живе приче о истини, што даје одговора на сва твоја питања пре него их и поставиш. Ево ти путовође, чијем путу краја нема, и који кад те поведе, не враћа се. Ево пастира доброг, који више цени живот једне овце него све суботе јеврејске. И лекара ево, коме је драгоценији живот покајаног грешника него храм Соломонов.
Ти не тражиш много од мене, љубави моја. Гле, људи траже више. Обмотан сам у дебели обмотач небића, што заклапа очи душе моје. Ти само тражиш, да душа моја скине са себе магловити обмотач и отвори очи према Теби, сило моја и истино моја. Људи траже, да се душа моја обмотава све гушћим и све тежим омотачима.
Нека се спусти небо и придигне земља… Ја и отац једно смо. Пре човека ја јесам. Овако говори Мудрост Божја, рођена од Духа Светог у теби, душо моја: Ја сам живот и васкрсење мртвих. Ко прекине везу са мном, прекида везу са животом и постаје као облак дима, у коме нема ни светлости ни влаге.
Молитва је потребна мени, да не изгубим спасоносну Звезду из вида а не Звезди да не изгуби мене… Питате ме, колико траје молитва моја? Да ли ме можете разумети, кад вам кажем: дужа је од дана мојих? Јер молитвом својом морам да вежбам и вашу веру, и отварам јој вид, и показујем виђење и Виђеног. Ваистину, молитвом својом испуњавам и своје и ваше дане.
Где је један, ту нема љубави. Где је двоје уједињено, ту је само призрак љубави. Где је троје уједињено, ту је љубав. Љубав има три ипостаси: девичанство, познавање и светост. Без девичанства љубав није милост но земаљска себичност и страст. Без познања љубав није мудрост но лудост. Без светости љубав није моћ но слабост.
Сви сте ви мученици но не сви једног мучеништва. Мученици за праву веру нису исто што и мученици за криву веру. Заиста, и кости им се разликују а не само душа. Јер душа преноси своју моћ и немоћ и на кости.
Свака ствар ме плашила док бејах дете, сваку ствар сажаљевам од кад одрастох. Свака ствар чинила ми се снажнија од мене док бејах дете. Сад се осећам снажнији од свега, и сажаљевам све. Јер научих се стајати уза Те, Господе мој, који си окружен бесмртним војскама као боровом планином.
Невидљива рука стара се, да пише свуда по свету, но свет се отима и мучи да пише својом мртвом руком – мртва слова. Господе Свемилосни, погледај у оне, који гледају у Тебе, и управи руку њихову, да кад пишу по себи, пишу Твоје име и споља и изнутра. Твоја сам књига, Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и нечитљив.
Ти си васкрситељ и Ти си васкрсли, јер Ти си Живот. Само оно семе васкрсава, у коме се Ти скриваш, и то оно од њега, што си Ти. Само ћеш онај дух оживети, који и сада живи Тобом а не светом. Нико не може васкрснути мртве него Господ, и нико не може устати из мртвих осим Господа. Јер Он је у светим својим. Заиста Он је у живим својим, и у гробу и над гробом.
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
Ко хоће да иде упоредо са мном, мора се отказати својих ногу, и своје душе, и свога срца, и свога ума. Онога, ко се откаже свега тога, ја ћу узети на своје ноге, у своју душу, у своје срце, у свој ум. И неће ми он бити тежак, нити ја њему заморан. Онај пак, ко се не откаже свега, нити може мене на путу стизати нити задржавати.
Сви пророци од постанка вапију души мојој, да се створи девојком и спреми за пријем Сина Божанског у пречисту утробу своју. Да постане лествица, низ коју ће Бог сићи у свет, и човек узићи к Богу. Да исуши у себи црвено море крвних страсти, те да човек роб може прећи у земљу обећану, земљу слободе.