Светови се роје око Тебе, Господе, као пчеле око цветале трешње. Један свет потискује други; један другом оспорава очевину; један гледа на другог као на уљеза у свој дом. Сви полажу веће право на Тебе од Тебе самог...
...Господе мој и Творче мој, васпостави човека, каквога Ти прво створи. Овакав какав је човек није дело Твоје. Овакав какав је човек је творац самога себе. Име му је болест, – од куд би била болест у рукама Твојим? Име му је страх – од куд би страх могао доћи од Неустрашивог? Име му је злоба, – од куд би злоба могла доћи од Незлобивог? Испуни ме Собом, здравље моје; испуни ме Својом вечном јутарњом светлошћу, и испариће из мене болест, страх и злоба. Као што пред сунцем мочвар испарава, и претвара се у њиву плодовиту!
Од свега што расте у гнилини земљиној најређи су они што у Бога верују. О језеро и планине, помозите ми да се веселим, што и ја путујем са овим најређим, најнечујнијим, најпрезренијим. Још мало мало, браћо, и пут ћe се наш кончити... Још мало мало придржи нас, Победниче смрти, на стрменом путу к Теби.
...Гле, све баре под месечином личе на огледала. И сви дани, обасјани твојим лакоумом, личе на огледала. Но кад си корачао с једног дана на други, лажна огледала су се разбијала као танак лед, и ти си гацао по влази и блату...
...Господе, ако има и једно добро дело на земаљском путу моме, ради њега једног избави ме... Метни само један прст на чело моје, и подићи ћу се. Или, ако сам сувише прљав за прсте Твоје, вежи ме једним зраком из Твога царства и дигни ме - дигни ме, милошто моја, из овог црвињака.