Богоносци
Богоносци, ви сте со земљи и светлост свету. Ако и ви обљутавите и потамните, свет ће бити љуштура живота, свлак што змија остави у трњу. Ви држите небесни огањ у пепелу. Ако се и ви угасите, свет ће бити гомила пепела за вратима живота.
Где је цар, тамо је и царство
Цар без царства није цар, нити је удово царство царство. Унутра у вама је царство небесно, рече Царски Син, и радост обасја све оне путнике по гробљима, који разумеше ову небесну поруку.
Они што просвећују
Они што просвећују, не просвећују него заслепљују, – шта ћеш чинити с њима, Господе? Они одвраћају децу Твоју од Тебе, и бране јој, да приђу к Твојој Мудрости, јер говоре: Господ је једна стара реч ваших мртвих ђедова. То је стара амајлија, коју ђедови ваши носише собом и помреше. Ми ћемо вас научити, како се рије земља, и гоји тело, и кује злато, што јаче сија од мртвог Господа. Шта ћеш чинити са саблазнитељима деце Твоје, Господе?
У подне
У подне деца се скупљају на језеро, да се купају у сунцу и води. Господе, како се диви сва природа невиности! Мучни и намучени аргати у присуству грешника – језеро и сунце преображавају се у присуство деце. Како величанствен храм Господњи постаје језеро, када су деца на њему, и како узбуђен првосвештеник сунце, кад се зраци његови укрсте за зрацима душе детиње.
У зору...
Кроз пусте улице хитам, Славо моја, и улазим у храм, да певам и величам славу Твоју. И сам стојим у храму, препуном Тебе и ангела Твојих. И молим Ти се са сузама: Пробуди к Себи све успаване душе, Господе, Небодржни, све успаване душе браће моје и народа мога! Отежале су и омлитавиле душе грешника, и спустиле се до близу Ада. Вечито будна Љубави, пробуди их пре него што их смрт гурне један још корак дубље у сан, у вечити сан – у сан страшни, крај кога Ти не бдиш.
Избрисани из Књиге живих
Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече: не свети се. Коме да се светим? Незналицама, што мисле, да могу још некоме у свету нанети зло осим себи. Вечност ми је сведок, да сви они што су брзи на освету, спори су у читању и разумевању њених тајни. Време ми је сведок, да сви они што су се светили, гомилали су отров у себе, и отровом избрисали себе из књиге живих. Чиме се хвалите, осветници, пред противницима својим, ако не тиме, што ви можете поновити њихово зло? Не казујете ли тиме: и ми нисмо бољи од вас?
Заклетва
Што je распрострањенија лаж, распрострањенија je и заклетва. Јер, ко спрема обману, спрема и заклетву. Лажљиве очи бране се језиком, али се не могу одбранити. Синови прељубе најхитрији су ковачи лажи и заклетви. Кћери прељубе призивају Бога за сведока, а Бог се повлачи са судова људских... Заклетва је сведок лажи у свету. A у царству истине не зна се за заклетву...
У недрима гнева
Суседи моји: зашто се осећате моћни међу онима који вас воле, а немоћни међу онима које гневи присуство ваше? Није ли зато што они први љубављу додају животу вашем, а ови други гневом одузимају од живота вашег? Једнооки закони земаљски не кажњавају гнев, јер не виде да гнев убија. А видовити закон Твој, Славо горњих светова, именује гнев убиством. Зато ми омиле, да будем стално с Тобом, Славо горњих светова. Јер само у Твом присуству нити убијам, нити ме убијају...
Маћеха је земља
Маћеха је земља, Мајко Небесна, и као маћеха поступа с нама. Као на пасторчад гледа на нас, као на туђинце из даљине; као на посвојчад – док нас не учини робовима својим. Аргатујемо јој дан и ноћ, и за то нам исплаћује наднице злехудом имовином својом: грехом, болешћу и смрћу. Ко само од њена хлеба живи, тај не зна за ситост. Него што више једе, све већу глад осећа. И што више игра, по музици њеној, све га већа жалост спопада.
Одакле излазе...?
Колико погрешних жеља у срцу, и отровних сласти, и осећаја страха, и осећаја мржње према свему небесном, – толико је нечистих духова у срцу. Колико је самообмана о свету у уму, било у представама и појмовима, било у маштањима и речима, – толико је нечистих духова у уму...
Чујем глас
Чујем глас из дубине где говори: безгрешан ће ходити међу болесницима и неће се уболестити. Јер безгрешност је здравље и снага, пуноћа здравља и снаге. Безгрешан не умире. И ако умре безгрешник због туђих греха, оживеће. Као и све болести - и смрт је болест, коју наноси грех. И као што ниједна болест нема власти над безгрешним, тако ни смрт нема власти над њим. Заиста, синови земље, и смрт није друго до болест.
Душе Свети
Душе свети, гле, како је подла душа моја! Како страшљиво крије плод Твој у себи, страха ради јудејскога, страха ради безбројне деце мрака, што их она намножи у себи из брака свога са светом.
За Истином
За истином трчи душа моја, Сине Истине, и трчању њеном нема краја, нити имена њеном умору. Боље, умири се, душо моја, и миром својим привуци истину… Нашто почињати трк од хиљаде година, кад је светлост бржа од тебе и може ти пасти у крило за неколико тренутака. Отвори се, душо светлости, и светлост ће доћи у тебе.
На тромим точковима тела
Путује душа моја по овом свету обмана, који се труди, да својом тромошћу и масивношћу докаже битност своју… У своме страху и незнању сва се душа моја предала телу, само да би је тело што спорије и што дуже носило на путу ка кобном крају… Ван пећине, ван душе моје, где девојка рађа Бога, све је сен и пепео, заједно са тромим точковима тела.
Приђи ми ближе…
Приђи ми ближе и још ближе, величанствени Душе Истине… Усели се у душу моју дубље него што Ти мисао моја може следити. Сва васиона не може душу моју охрабрити да истраје у девичанству, ако је Ти не охрабриш… Покажи, Душе Свети, сав свој сјај, да би душа моја познала, чија је она невеста.
Силазим дубоко у душу своју
Како је страховита дубина душе човекове, Невесто Небесна, кад се човек осмели да понире у њу! … Запрепастих се, кад прегледах сав многочислени пород душе моје, који се уплаши од мене и прну у страну као преплашени гаврани са стрвине…
Силазак у ум
Злехуда је храна ума мога, докле се год храни само оним што му чула постављају. Спољашњи отисци и представе, сенке сенки, повећане до страшних размера, као што сенке увек страшилно велике порасту тамо где је светлости мало – зар је то ум мој? Све мишљење ума мога, нађох, није друго до зидање немоћних грађевина од немоћних сенки...
Љубав моја бди
Бдење љубави моје иде упоредо са молитвом вере моје и постом наде моје. И ниједно без другог двога не устаје и не леже. Сва делатност ума мога служи вери мојој. Сва делатност срца мога служи нади мојој. Сва делатност душе моје служи љубави мојој. Кад голуба храним, ја Теби нудим, Љубави моја.
Мученици добре наде
Као дечије трчање за лептирима, тако изгледа и трчање људи кроз читав њихов живот за жељама. Али, та трка је заморна и бескорисна. Када дође самртни час, неће умети рећи, за чим су трчали. И ући ће у други свет празних руку и збуњена срца.
Избриши, Господе, сећања моја
Избриши, Господе, сва сећања моја – осим једног. Јер сећања ме чине старим и немоћним. Сећања ми упропашћују данашњи дан. Она ми притискају данашњи дан прошлошћу и слабе ми наду на будућност, јер ми у легионима шапћу на ухо: биће само оно што је било. А ја не желим да буде само оно што је било…