Већ и само многословљење са онима који живе животом другачијим од нашег, довољно је да растроји унутарњост пажљивог (духовно сабраног) човека. Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословљење и разговор, изузев онога који нам је на узрастање познања и приближавање Богу (Исаак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Прич. 11, 12) и који пази на уста своја, чува душу своју… Преподобни Серафим Сaровски

Погрешно мисле неки, да Бог праведнике само на небу, у будућем вечном животу награђује. Јер Бог који је Господар и земаљских и небеских блага награђује побожне и честите људе и једним и другим благом па зато и каже: Имена мога ради добиће сто пута више и вечни живот наследиће. А да је и ово тумачење истинито сведочи Јеванђелист Марко кад каже: а примиће и сад у ово време сто пута више а на ономе свету живот вечни. Свети владика Николај

Оно што је отров змије отровнице, то је раздражљивост и злопамћење; јер они израз лица промене, и мисли узнемире, и снагу раслабе, и црпу снагу човека за делање; док љубав и кротост удаљују све ово. Буди пажљив према себи, да те не обузме плаховитост, разражљивост, злопамћење, јер ће ти због тога живот бити несређен и испуњен бригама. Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран. Ако имаш нешто против брата, или брат против тебе, помири се са њим. Уколико не учиниш тако, ма шта Богу принео неће бити примљено (Мт. 5. 23, 24). Уколико испуниш ову заповест Владике, онда ишти од Њега са смелошћу, говорећи: "Опрости ми Владико, дугове моје, као што и ја опраштам брату своме, испунивши Твоју заповест!" И Човекољубац ће ти одговорити: "Ако ти ниси опростио, ни Ја нећу теби опростити; ако си опростио, и Ја теби опраштам твоје дугове." Св. Јефрем Сиријски

Смирен човек је кротак. Али то не значи да је онај који је кротак да је и смирен. У кротости би требало да буде и смирење, јер ако њега нема онда човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу и да говори о другима: „Они су ненормални, не треба на њих ни да обраћам пажњу, нек сами себи причају“! Као онај монах којег оци никада нису видели да је био разгневљен, и који никада није одговарао када су му досађивали. И зато су га једном упитали: „Какве помисли има у свом срцу, да будући подвргаван клеветама, или трпећи увреде од неког он показује такву дуготрпељивост“? На шта је овај одговорио: „Зар треба да обраћам пажњу на њихове недостатке... То су пси који лају“. Односно он је презирао друге. Старац Пајсије Светогорац

Схватате ли ту несрећу сујете и гордости и жеље да себе представимо бољим него што јесмо пред људима? Ми бисмо то хтјели и пред Богом, али је пред Богом немогуће. Не представљати себе бољим него што јесмо! Јер из тога долази опањкавање другог, оговарање, понижавање, како је он ништа, а то значи да смо ми нешто велико, гурање ближњег, да кажем ногама на доле, да тај размак између нас и њега буде такав да се види колико смо ми бољи од њега. Једна лаж, дабоме. Патријарх српски Павле

Ако други човек не показује жељу за помирењем, ви са своје стране покажите мир и не судите строго. Не треба себе подметати под стреле и није ништа ружно употребити штит онда када вас други напада. Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да у случају нужде, ако већ није у могућности да покаже да није у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. Праведно је и корисно да мерицу стрпљења пунимо водом кротости и да је изливамо на огањ љубоморе, да би овај полако горео и да се не би разбуктавао и претварао у пожар који је у стању да се отме контроли и да уништи зидове љубави, снисходљивости и смирења. Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни. На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином, него да се она уклања водом. Не треба се плашити клевета, него треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. Филарет Московски

Још једна од лоших навика - псовање. Човеку се када псује уста пуне крвљу, вена се надима, и у виду ружне паре смрад излази из његових уста: овакав човек ако се не покаје, не сме да уђе у цркву Божју и да се дотиче светиње. Анђео чувар овога човека плаче, а ђаво се радује. С оваквог човека Богородица Свој молитвени покров скида и Сама одступа од њега. Овакав човек сам себе подвргава проклетству. С оваквим човеком не смемо да једемо и пијемо, док не престане да користи псовке. За скаредне речи Бог попушта човеку несреће, болести и многе напасти. Стога одустанимо од обичаја нечасних људи и послушајмо апостола Павла који указује: "Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших"(Ефес. 4, 29), боље да Исусову молитву примимо у уста своја и у срце и тако се избавимо од вечне муке во вјеки вјекова. Старац Сава псково-печерски

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско. Блажени прогнани правде ради у најодређенијем и најширем смислу смислу значи: блажени прогнани Христа ради. Блаженство је њихово у у доживљавању правде = Христа као суштине и циља свог живота. А у томе је не само блаженство, већ и блаженство над блаженствима: само Небеско царство. Јер где је Цар Неба, Господ Христос, ту је је и васцело небеско царство, са свима својим савршенствима и блаженствима. Зато је Свеистинити и рекао: јер је њихово царство небеско. Само осећање правде у души човековој није друго до доживљај нечег небеског; а осећање Христа у души – доживљај је читавог Небеског царства са свима вечним блаженствима његовим. Правда се подвизима претвара у личну праведност. Еванђелска смерност, постане ли трајна врлина, трајно расположење човеково, то се већ део правде Божије претворио у душу његову. Тако и кротост, и правдољубивост, и милостивост, и чистота срца, и миротворство, постану ли трајне врлине, трајно расположење човекова бића, то се већ сва правда Божја претворила у душу његову, и појављује се као његова лична праведност. Ава Јустин

Ко даје милостињу нерадо и негодујући, шкрто, тај није спознао своје грехе, није спознао самога себе. Милостиња је добро дело пре свега за онога који је даје. Милостиња изглађује грехе, умртвљује смрт, гаси вечни огањ мука. Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже. Не труди се да одвојиш достојног од недостојног: нека ти сви људи буду једнаки за добро дело. Јер овако можеш и недостојне да привучеш ка добру, јер душа и посредством вештаственог може брзо да упозна страх Божји. Старац Сава Псково-печерски

Ћутање је одиста последица и плод царског и благородног васпитања. Ко је научио да ћути, тај је научио и да говори, јер пре је ћутање плод велике благоразумности, него разборито говорење. Отуда, ко не зна да ћути, не зна ни да говори. Младом је човеку ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога, нити се истрчава, него, макар му се беседа и не допадала, пожљиво чека да тај који говори заврши, па ни онда не износи сместа своје противљење, него, како Есхим каже, причека да види има ли сабеседник нешто да дода измени или повуче. А они који одмах, противићи се, прекидају друге, и упадају у реч не слушајући друге, и немарећи што њих не слушају, непристојно се опходе. Свети Нектарије Егински