Ако је Бог увек близу, зашто бисмо се онда узнемиравали? У Њему живимо и крећемо се. Он нас носи у Свом наручју. Богом дишемо, у Бога се одевамо, Бога дотичемо, Бога окушамо у тајинству. Ма где да се окренеш, ма где да погледаш – свуда је Бог: на небесима, на земљи, у безданима, у дрвећу, у камену, у твом уму, у твом срцу. Зар Он не види да ти страдаш и да патиш? Кажи му шта те мучи и видећеш утеху, видећеш исцељење које ће исцелити не само тело него у још већој мери и страсти твоје душе... Чему обесхрабрење и очајање!? Тиме дајете ђаволу да вам тумачи свет, да вам он буде адвокат! Дошао је овде син Божији, а он да вам буде адвокат!? Супротставите се. Храброст је велика покретачка сила, велика енегија! Никада, апсолутно никада, не треба прихватати очајање и безнадежност. Бог то стање ни у ком случају није предвидео ни за једног човека. То стање је својствено само злим, демонским силама. Бог има хиљаду начина да промени свет, да промени чак и природни поредак ако је потребно. Али без Бога и са паклом у души неће се ништа променити. Св. Старац Јосиф  

Благовестећи Оваплоћење Господње, анђео говори: ʺРадуј се благодатнаʺ! Објављујући пастирима рођење Христа Спаситеља, он такође говори: Ево јављам вам радост велику! Међутим, обавештавајући жене о Васкрсењу Господа, анђео изговара само: ʺУстаде, није овдеʺ! Он не додаје: ʺРадујте сеʺ, јер ће радост сама собом испунити њихова срца чим се увере да је Господ заиста устао. Тада је то уверење било опипљиво: анђео га је припремио, а Господ га је својим јављањем употпунио. И радост је код свих била неисцрпна! Сада је код нас све украшено ‐ и Црква, и куће и тргови. Све је у одећи радости, и сви су обузети општом бујицом радовања. Но, ти се потруди да своју мисао одвојиш од спољашњег и да, сабравши се у срцу, примиш истину Васкрсења у свој ширини, дубини и висини њеној, како би се показао радостан не само по спољашности, него како би и у себи самом носио дух радости, који изнутра извире као извор светле воде која избија из недра земље. Свети Теофан Затворник

Истину Васкрсења разум може доказивати својим разлозима на основу Писма, и силу његових извођења не може да не призна ни неверујући, уколико му није заглушено осећање за истину. Верници, међутим, немају потребу за доказима, будући да је Црква Божија препуна светлости Васкрсења. И један и други указатељ на истину је добар и убедљив. Против разлога разума, ипак, могу да се изроде и истакну противразлози, а и вера може да се напада и уздрмава недоумицама и сумњама које долазе и споља и изнутра. Зар нема, дакле, тврде ограде за истину Васкрсења? Има! Она ће се испољити у процесу истребљивања изопачености душе и тела, и успостављању почетака новог живота путем силе Васкрсења, преузете још у светом крштењу. Такав човек ће ходити у светлости Васкрсења. Њему ће изгледати безуман свако ко говори против Васкрсења, као што ће ономе који иде по дану изгледати без памети онај који говори да је ноћно време.

Намучени род људски има само једног правог пријатеља: Господа Христа, јер га је он ослободио највећег непријатеља: смрти. Васкрсењем Својим славним Господ је увео род људски у матицу реке бесмртности која отиче у живот вечни. А мисли, а осећања, а дела Христових људи, све су то ситни поточићи бесмртности, који се кроз хриде времена и простора пробијају и жуборе, радосно хитајући безобалном мору Христове чаробне вечности и богочовечности. свети ава Јустин

Вуче нас са собом поток пролазних ствари. Међутим, у потоку је порасло дрво – Господ наш Исус Христос. Он је узео тело, умро, васкрсао, вазнео се на небеса. Он као да се сложио да буде у потоку пролазног. Држи се за дрво. Опколила те љубав према свету? Држи се за Христа. Ради тебе је Он постао пролазан, да би ти постао вечан, јер Он је постао пролазан, али притом и остао вечан... Колико је велика разлика између двојице људи у тамници, ако је један затвореник, а други посетилац! Понекада човек долази до свог друга да га посети и тада се чини да су обојица у тамници, али међу њима постоји велика разлика, једнога ту држи кривица, другога тамо доводи човекољубље. Тако је и у нашој смртности: нас овде држи кривица, а Христос је дошао из милости; Он је дошао до затвореног као ослободилац, а не као тужилац. Блажени Августин

Добре су жалости, добре су патње, добре су туге. Зна Бог зашто их даје. Јер, више се приближавамо Богу у тугама, у патњама. - У невољи, тражише Те - вели пророк. Ако нам Бог одузме туге, на нама ће се испунити речи: - Онај ко бежи од искушења, бежи од живота вечног... То је тако. Зато нека човек не очајава, нека не пада у малодушност када му не пође за руком да постигне неки успех. Јер, не знаш каква је воља Божија. Када је спознаш, улажеш трпљење, али воља Божија није увек слатка, него је и горка... Али, кроз Крст је дошло и Васкрсење. (Старац Јефрем Катунакијски)

Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг. Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе. старац Емилијан Симонопетритски    

Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања. Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника. Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада. За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио? И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте. Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. „Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!“ старац Јефрем Аризонски

Господ телом у гробу спава. Душом је, пак, сишао у ад, проповедајући спасење духовима који обитавају у њему. Старозаветни свети нису били у рају, премда су имали утешну веру да ће у њега бити уведени чим на земљу дође Обећани, тј. Онај чијом вером они живљаху. Његов долазак предсказао је Претеча. И кад је Господ сишао, сви верујући су се прилепили уз Њега и Њиме били узведени у рај. Но, и тај рај је само предворје правога раја, који треба да се открије после свеопштег васкрсења и Суда. У том привременом рају блаженствују и сви новозаветни свети, и чекају још веће и савршеније блаженство у будућем веку, у новом небу и новој земљи, када ће Бог бити све у свима. Свети Теофан Затворник

Да није човекољубив и дуготрпељив, да ли би Господ од тебе трпео велико вређање, да ли би се оваплотио, да ли би пострадао и умро за тебе, да ли би ти дао своје Пречисто Тело и Крв, на које са страхом и трепетом гледају анђели? Да ли би те безброј пута избављао од грехова и од духовне смрти? У супротном, Он би рекао: „Мучи се када си покварен. До сада сам те спасавао много пута, али више нећу“. Напротив, Он кроз цео живот од нас трпи безбројна вређања и опет чека наше обраћење. Прослави стога Његову љубав и дуготрпљење. Замисли шта би било без Њега и без Његовог спасавања! Ужас и трепет захвата душу. Међутим, непокајане грешнике на крају ће заиста постићи „гнев“ Божији у дан гнева и откривања праведног суда Бога (Рим.2, 5). свети Јован Кронштатски