Добре су жалости, добре су патње, добре су туге. Зна Бог зашто их даје. Јер, више се приближавамо Богу у тугама, у патњама. - У невољи, тражише Те - вели пророк. У невољи. Ако нам Бог одузме туге, на нама ће се испунити речи: - Онај ко бежи од искушења, бежи од живота вечног... То је тако. Зато нека човек не очајава, нека не пада у малодушност када му не пође за руком да постигне неки успех. Јер, не знаш каква је воља Божија. Када је спознаш, улажеш трпљење, али воља Божија није увек слатка, него је и горка... Али, кроз Крст је дошло и Васкрсење. (Старац Јефрем Катунакијски)

Онолико колико нам се појачавају искушења, толико нам се појачавају и утехе, и толико више имамо најбоље наде за будућност. Сада код нас све иде својим током, и ми пловимо уз повољан ветар. Ко је видео? Ко је чуо? Подводни гребени и стене, разбеснели урагани и буре. Ноћ без месеца, дубоки мрак, стрмине и литице. Па, ипак, пливајући кроз такво море, ми нисмо у ништа горем положају од оних који се спокојно њишу у луци.

Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу. Јер, ко не љуби брата остаје у смрти. Савршенство хришћанства је у савршеној љубави према ближњем. Савршена љубав према ближњем је у савршеној љубави према Богу, у којој нема краја савршенству, у којој нема краја у напредовању. Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте бесконачни Бог. Љубав према ближњем је темељ здања љубави. Тражи да откријеш у себи духовну љубав према ближњима. Улазећи у њу, ући ћеш у љубав према Богу, на врата васкрсења, на врата Царства небеског. Свети Игњатије Брјанчанинов

Вуче нас са собом поток пролазних ствари. Међутим, у потоку је порасло дрво – Господ наш Исус Христос. Он је узео тело, умро, васкрсао, вазнео се на небеса. Он као да се сложио да буде у потоку пролазног. Држи се за дрво. Опколила те љубав према свету? Држи се за Христа. Ради тебе је Он постао пролазан, да би ти постао вечан, јер Он је постао пролазан, али притом и остао вечан... Колико је велика разлика између двојице људи у тамници, ако је један затвореник, а други посетилац! Понекада човек долази до свог друга да га посети и тада се чини да су обојица у тамници, али међу њима постоји велика разлика, једнога ту држи кривица, другога тамо доводи човекољубље. Тако је и у нашој смртности: нас овде држи кривица, а Христос је дошао из милости; Он је дошао до затвореног као ослободилац, а не као тужилац. Блажени Августин

Браћо моја, не заводите се обмањивим причама оних људи који говоре: ,,Кад будемо видели Христа на небу као Бога, онда ћемо веровати“. Доцкан ће та вера бити, и узалудно то виђење. Ми треба, вером нашом, да видимо Христа као Бога у ономе пониженом, и попљуваном, и изубијаном, и искрвављеном и исмејаном човеку у двору Кајафином; у оном ћутљивом осуђенику кога су Јевреји сматрали за ствар јефтину и непотребну и с којом су правили маскараде. То је вера која се цени на небесима. То је вера која се награђује васкрсењем и бесмрћем. То је вера која је однеговала и на небо пресадила читаве војске најсветијих душа, најмоћнијих карактера, најиздржљивијих и најсветлијих умова. Владика Николај

Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг. Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе. старац Емилијан Симонопетритски    

Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања. Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника. Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада. За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио? И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте. Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. „Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!“ старац Јефрем Аризонски

Господ телом у гробу спава. Душом је, пак, сишао у ад, проповедајући спасење духовима који обитавају у њему. Старозаветни свети нису били у рају, премда су имали утешну веру да ће у њега бити уведени чим на земљу дође Обећани, тј. Онај чијом вером они живљаху. Његов долазак предсказао је Претеча. И кад је Господ сишао, сви верујући су се прилепили уз Њега и Њиме били узведени у рај. Но, и тај рај је само предворје правога раја, који треба да се открије после свеопштег васкрсења и Суда. У том привременом рају блаженствују и сви новозаветни свети, и чекају још веће и савршеније блаженство у будућем веку, у новом небу и новој земљи, када ће Бог бити све у свима. Свети Теофан Затворник

Да није човекољубив и дуготрпељив, да ли би Господ од тебе трпео велико вређање, да ли би се оваплотио, да ли би пострадао и умро за тебе, да ли би ти дао своје Пречисто Тело и Крв, на које са страхом и трепетом гледају анђели? Да ли би те безброј пута избављао од грехова и од духовне смрти? У супротном, Он би рекао: „Мучи се када си покварен. До сада сам те спасавао много пута, али више нећу“. Напротив, Он кроз цео живот од нас трпи безбројна вређања и опет чека наше обраћење. Прослави стога Његову љубав и дуготрпљење. Замисли шта би било без Њега и без Његовог спасавања! Ужас и трепет захвата душу. Међутим, непокајане грешнике на крају ће заиста постићи „гнев“ Божији у дан гнева и откривања праведног суда Бога (Рим.2, 5). свети Јован Кронштатски

Деци која нису просвећена светим крштењем Господ даје у будућем животу спокојно место и удео у вечном животу у небеским насељима. Ова сведочанства пружају извесну утеху родитељима који се жалосте због посмртне судбине умрле деце непросвећене светим крштењем. Са друге стране, овакву смрт деце Бог допушта ни због чега другог, већ због грехова родитеља, и зато родитељи морају да принесу чистог срца покајање своје пред Богом због грехова, да исправе свој живот честим и усрдним молитвама у цркви и код куће, држањем постова, љубављу према ближњима, давањем милостиње.