Обратимо свој поглед ка небу – тамо, где се вазнео Христос. Света Црква нас свагда призива, а посебно нас на овај дан подсећа да су тамо, где је отишао Господ, вечне обитељи праведних. Тамо је радост непрестаног созерцавања лица Божијег! Тамо је вечни живот! Господ се на дан Вазнесења растао од Својих ученика за дуг период – до Свог Другог доласка. Господ је, међутим, вазневши се на небо, оставио Својој Цркви драгоцено духовно наслеђе – Свој благослов. Док се вазносио, Господ је благосиљао ученике и није престајао да их благосиља све док Га није сакрио облак. Тај свеутврђујући и свеосвештавајући Божији благослов остао је заувек урезан у памћење ученика. Њега су свети апостоли и проповедници хришћанства проносили по читавом свету. То осећамо и ми. Требало би, драги моји, да знамо и да запамтимо, да је тај благослов свагда жив и делотворан, да је свагда испуњен благодатном силом, да свагда са собом носи дар Божији, да наше душе и срца свагда вазноси ка Богу. У том благослову је наша радост и извор наше снаге. Амин. архимандрит Јован Крестјанкин

Накада је на Светој Гори живео један монах који се подвизивао у Кареји. Свакодневно се опијао и постао је узрок саблажњавања ходочасника. Једног дана је умро и неки верници су осећајући олакшање отишли код старца Пајсија да му пренесу са посебном радошћу да је коначно решен овај велики проблем. Отац Пајсије им је одговорио да зна за смрт монаха, јер је видео цео легион анђела који су дошли да му преузму душу. Ходочасници су се чудили и негодовали, а неки од њих су покушавали да објасне старцу Пајсију о коме је реч, мислећи да их старац није разумео. Старац Пајсије им је испричао: “Овај монах је рођен у Малој Азији, непосредно пре погрома становништва, када су Турци отимали сву мушку децу. Да би га сачували, родитељи су га носили са собом на жетву, а да не би плакао сипали би му мало ракије у млеко после чега би спавао. Зато је растући постао алкохоличар. После савета многих лекара да не треба да се жени и ствара породицу, дошао је на Свету Гору и постао монах. Тамо је нашао једног старца и рекао му да је алкохоличар. Старац му је саветовао да чини метаније и молитве, и да преклиње Богородицу да му помогне да смањи пиће за једну чашицу. После годину дана је успео уз подвизивање и покајање да смањи пиће са 20 чашица колико је пио дневно, на 19 чашица. Наставио је подвиг и током више година је постигао да пије 2-3 чашице дневно, од којих би се ипак опет опијао.” Годинама су га сви сматрали монахом алкохоличаром који саблажњава ходочаснике, али је Бог у њему видео борца подвижника, истрајног у борби да смањи своју страст.  

Свет се налази у стању дремежа, греховног сна, спава. Бог га буди ратовима, поморима, пожарима, бурама рушилачким, земљотресима, поплавама, неродним годинама… Авај! Не чује он глас Божји! Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста, па се нема времена за размишљање о својој души и вечности! У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, отуд су и препуштени разним страстима: неверју, маловерју, себичности, зависти, мржњи, частољубивости, задовољствима у јелу и пићу и другим страстима. Тек пред крај свог живота траже Христа у Причешћу, и то због вапијуће нужде, и то због обичаја који други прихватају. Старац Сава (Псковски)

Осећај се стално да си у рукама Богомајке и видећеш какав ћеш мир имати. Тражи свој мир и буди у миру, јер све пролази као вода и надолази друго, јер такав је живот. Искушења се умножавају, али молитвама Богомајке и свих светих пролазе. Молимо се Благоме Богу и Богомајци да нас сачувају здраве и да се учврстимо у вери на путу спасења. Иштимо стално помоћ од Бога да бисмо могли успешно проћи кроз валове овог живота. И без много испитивања где је рај, где је пакао, имајмо само на уму колико нам је Спаситељ рекао: " Идем да вам припремим место, да где сам ја, будете и ви." ( Јн 14, 2-3). Старац Пајсије Олару

Постоје три молитве, које одговарају свим ситуацијама без изузетка. Прва - Слава Богу. Увек. Друга - Господе, помилуј; опрости. Такође увек, зато што смо ми увек грешни, увек постоји, нешто због чега треба да се кајемо, достојно по делима нашим примамо. Покајање нас мири с Богом, приближава Њему, а значи и даје снагу. И трећа - Господе, помози. Такође увек, зато што нам је увек потребна помоћ Божија. Господ је Сам рекао: «Без Мене не можете творити ништа» (Ин. 15: 5). Свештеник Никола Булгаков

Веруј свему оном што је Христос Господ казао, показао и предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос, је дакле жива Истина у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечији; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечији, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао? Св. Владика Николај Велимировић

Држати се доброте - Злоба више кошта него доброта. Живети у миру - Парница више кошта него измирење. Бољи је мршави мир од дебеле парнице. Украђено вратити - Док год се украђена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу. Криво не сведочити - Крива клетва, мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом. Поштено се владати - па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити - Ко благодари на малом, добиће и више. Смрти се сећати - и у вечни живот надати. Св. Владика Николај Велимировић

У Цркви су и грешници. И грешници? Наравно, и грешници. Бог их никада не изузима. До последњег часа њиховог држи их у Телу своме (=Цркви), приљубљене уз себе, како којим случајем не би изгубили наду и тако, надјачани безнађем, изгубили венац. И ти, који си грешан, каже Христос, Моје си дете, део Тела Мога. Дете моје, буди храбар у борби и победићеш. Ако желиш даћу ти више благодати и, на крају, наћи ћемо се заједно на Небу. Архимандрит Емилијан Симонопетритски

Када те обузме очајање, окрени други лист и размишљај овако: ако је Бог заповедио људима да ближњем опраштају не само седам пута дневно него и седамдесет пута седам, колико ће онда пута опростити Сам Бог, чије је милосрђе безгранично? Ко се икада покајао а да се није спасао? Ко је икада рекао: "грешио сам", а да му није било опроштено? Ко је икада пао и затражио помоћ, а да није био усправљен? Ко је икада јецао, а да га Бог није утешио? Када, дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту, каже Господ (Мт. 7;11). Наш небески Отац нас не васпитава да бисмо очајавали, него да бисмо се покајали и поправили. Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти Мир, Радост, Љубав Божанска. Отац наш Небески жели да Његова деца имају Његове Божанске особине, да смо пуни љубави, мира, радости, утехе, истинитости и племенитости. Господ жели, а и ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот. Отац Тадеј