Деца овог века су слична пшеници која се сипа у решето земље и просејава кроз непостојане мисли овога света, при непрестаном колебању земаљских ствари, жеља и заплетених вештаствених поимања. Сатана тресе душе и решетом, тј. земаљским делима, просејава сав грешни род људски. Од времена пада, од Адамовог преступа заповести, лукави кнез је преузео власт и све синове овога века непрестаним преварним и колебљивим помислима просејава и приводи у међусобно супротстављање у решету земље. Као што се пшеница коју просејавају непрестано преврће и окреће у решету, тако и кнез лукавства земаљским делима заокупља све људе, колеба их, приводи у смућење и метеж, наводећи на сујетне помисли, непрестано варајући и поробљавајући сав грешни род Адамов. Господ је апостолима предсказао будуће устајање лукавог на њих: Ево вас заиска сатана да вас веје као пшеницу. А ја се молих Оцу своме да вера ваша не престане (Лк.22,31-32). Ова реч, као и пресуда коју је Саздатељ изрекао Каину: Стењаћеш и трешћеш се у немиру на земљи (Пост.4,12), образац је и слика за све грешнике. Преступивши заповест и поставши грешан, читав род Адамов је невидљиво на себе примио ову слику. Људи се колебају непостојаним помислима бојазни, страха, сваковрсних смућења, жељама, разноврсним уживањима. Кнез овог света узнемирава сваку душу која није рођена од Бога [тј. која је без покајања]. Слично пшеници која се стално окреће у решету, он многообразно узнемирава људске помисли. Он све приводи у колебање, ловећи [људе] светским преварама, телесним задовољствима, страховима и смућењима. Показујући да они који иду за преварама и вољом лукавог на себи носе лик Каиновог лукавства, Господ је са прекором рекао: Жеље оца свога хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини (Јн.8,44). Због тога читав грешни род Адамов тајно на себи носи ону осуду: „Стењаћете и трешћете се немирни у решету земље у коме вас просејава сатана". Као што се од једног Адама по земљи распространио читав род људски, тако је и једна страсна исквареност проникла у читав грешни род људски, те је кнез злобе сам у стању да у све посеје колебљиве, вештаствене, сујетне и узнемирујуће помисли. И као што један ветар може да узнемири све растиње и све семење, те као што се једна ноћна тама простире по свој васељени, тако и кнез лукавства, као нека мислена тама греха и смрти, извесним скривеним и суровим ветром смућује и обузима читав род људски на земљи, ловећи људска срца колебљивим помислима и светским жељама и пунећи тамом незнања, заслепљености и заборава сваку душу која није рођена одозго и која се мишљу и умом није преселила у други век, по реченоме: Наше живљење је на небесима (Фил.3,20). 

Христос говори: не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду. Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Они који су чули ове речи говорили су: "савет је веома добар, и мисао вредна похвале, истинска добра живота боље је остављати у ризници на небу, него на земљи. Међутим, како ставити на небо сребро и злато? Ми то не можемо. Небо је веома високо, и ми га не можемо досегнути руком. Не видимо ни лествицу какву је видео патријарх Јаков, да бисмо се попели по њој и положили (ставили) на небо оно што је наше (што имамо)". Али Господ учи: и мада је небо веома високо, ипак можете стављати тамо на њему неукрадиво благо правде. Подај бедноме и сиромаху шта му треба и наћи ћеш да се све то цело, неоскрнављено, и непокварено чува на небу. А ако имаш лествицу која узводи са земље на небо – спасоносни крст – имаш и степенике на њој – догмате пречистих јеванђеља. И тако, усходи по њима до небеских обитељи, да би се прославио на веке. Но такође пази на оно што сам Ја рекао. 

Блажен је онај који будно бди над собом и испуњава заповести Господа Исуса Христа. Будимо бодри и опрезни у храму духа нашег. Ко бди над собом тај је постао храмом Божјим. Блажен је онај који бди на вратима мудрости! Страсти немају никакву моћ над оним који је будан и опрезан. Ако такав и падне у грех по дејству кушача, њега ће одмах подигнути његова бодрост и трезвеност. Напротив, лењ, непажљив и неопрезан, који не служи Богу бодро и трезвено, кад падне по лукавству ђавола, не примећује учињени грех: његово је срце отврдло, постало слично камену и оседланом коњу, на коме се смењују разни јахачи, којима он не може да се супротстави. Стекните бодрост и трезвеност, да вас сваки судар са непријатељем не би оборио. Немаран и лењ сличан је разрушеном дому без станара, који ни за кога нема никаквог значаја, кога сви презиру, као станиште змија, шкорпија и дивљих зверова, о коме се нико не брине... Докле човек бди над собом и стара се да угоди Богу, дотле ће га бодрост сачувати од непријатеља, спотицања и пада... Такав човек биће станиште Светог духа и извршиће успешно свој животни пут и доспети у станиште светих. 

Неки говоре: Бог ако би хтео, могао би и оне који се упорно противе да привуче Себи. Али где ће онда бити њихова слобода? Где похвала за оне који напредују? Само несвесно и неразумно биће може се туђом вољом на нешто приволети, а свесно и разумно биће, ако престане да дела слободно, изгубило је уједно и дар разума. Јер на што ће да употреби разум, ако власт избора има други? А ако воља остане неактивна, онда се неопходно уништава врлина, која наилази на противљење воље. А ако нема врлине, онда живот губи вредност, разум уступа место судбини, нема похвале за оне који напредују у врлини, грех је непобедив, разлика у животу није одређена. Јер с каквим ће се правом критиковати неуздржљив или хвалити целомудрен (непорочан), кад сваки има готов одговор: у свему што се с нама догађа, ништа не бива по нашој вољи, него људским хтењима управља јача сила по својој вољи. Зато није крива Божја доброта што сви људи немају веру, него расположења оних који примају проповед о Богу. 

Подвижницима у пустињама прилазили су анђели и, као слуге једног истог Господара, понекад заједно ратујући, пребивали са онима који током целог живота волели пустињу и из љубави према Богу имали станишта своја у планинама, пећинама и неприступачним местима. И пошто су они напустили земаљско, заволели небеско и постали подражаваоци анђела, то и сами свети анђели нису због тога скривали од њих свој лик, испуњавали су сваку њихову богоугодну жељу, јављајући им се повремено, учећи их како треба да живе, а понекад објашњавали им што нису разумевали. Понекад су их сами светитељи питали о ономе што је требало. Понекад су анђели упућивали на прави пут оне који су застрањивали. Понекад су избављали оне који су упадали у искушења. Понекад, у изненадној невољи и опасности, избављали их, на пример, од змије, или од пада стене, или од баченог камена. Понекад, кад је враг јавно нападао на светитеље, јављали су се на видљив начин, и говорили да су им послани у помоћ, уливали им смелост, храброст и утеху. А у друго време вршили кроз њих исцељења, а понекад исцељивали саме светитеље, који су од чега било патили. Понекад су њиховим телима, изнемоглим од поста и уздржања, додиром руке или речима пружали натприродну силу и укрепљавали их. Понекад су им приносили храну, па чак и воће или нека друга јела са хлебом. Некима од њих објављивали су време, а некима и начин њихове смрти. Треба ли још набројати чиме се доказује љубав светих анђела према нама и њихово свемогуће старање о праведницима? Они промишљају о нама, као старија браћа о млађима. 

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу. Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом ништа, да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна и ко се држи истине, истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: "Ја сам Пут и Истина и Живот". Исак Сирин каже у 10. веку: "Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа." Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро. Не везујмо се за земљу, него се везујмо за Небо. Земља остаје, а Небо вечно траје и за вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази. Боље сами себе да осудимо да нас Господ не осуди. Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити. Не судимо другима да се не би судило нама. Праштајмо да би се и нама праштало. Мени је Бог све, Бог је биће моје… Душа моја љуби и благодари и хвали непрестано Господа. Бог се никоме не свети. Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак. Сваки човек се мора претопити као што се злато топи, из зла у добро, из лењости у рад, из незнања у знање, из немудрости у мудрост. Заједница са Богом јесте живот и светлост и наслада свима добрима. А оне који одступају од Њега Он отпушта, јер су то они сами изабрали. Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора. 

Пре него што човек покајник и погледа на Бога, Он му говори: Ту сам Ја. Пре него што Му се човек приближи, Он отвара Своју богату ризницу. Пре него што човек пролије сузе, Он излива дарове. Пре него што Га човек замоли, Он се мири са њим. Пре него што човек стане на молитву, Он га удостојава милости. Не касни да чује онога који Му искрено прилази, и не кори онога који је отпао, па се опет враћа... нити истражује колико је времена прошло откако је отпао, већ само гледа на смирење, сузе и уздахе оних који Му прилазе... 

Ближњи мој је Христос мој, и сваки ближњи човек јесте Христос. Ако ја не волим ближњег, не волим ни Христа, јер ближњи је опет, Христос. Братољупцем се не постаје оптерећивањем братовљеве душе. Или још горе, спаситељем своје душе не постаје се убиством братовљеве. Нити се опет финим постаје на рачун, или на штету Цркве. Ако двојица, од којих један има терет, ходе, не отежавати му. То јест, ако је човек поред нас оптерећен грехом, не оптерећивати га својим. Будимо обазриви! Боље је да промакне крив, него да прав страда. Ако сам будала, да се поправим, ако ли не, да прођем. А добар човек запамти оно што је добро, док оно што није добро заборавља. Нема човека без греха, нити без доброг дела. Сваког човека треба видети као ближњег, и волети га макар као непријатеља, ако већ не као ближњег. А љубав према непријатељу није емоција, него свест да он може сасвим пропасти ако се не отрезни и покаје. Поред љубави према њему наше је и да се молимо за њега, и да га благосиљамо, јер Бог кишу и сунце даје и добрима и злима. Морални и социјални моменти су неизбежни као стално присутни у животу. Не може бити то да ми који смо вишеструко обезбеђени будемо неосетљиви према онима који уопште нису обезбеђени. 

Ако осетиш да се блудно сладострашће почне увлачити у душу твоју, одбаци налет те страсти у самом почетку, иначе те она може занети и погубити. У том часу сети се да Бог гледа на тебе и Њему је откривено о чему ти тајно у себи размишљаш. Реци души својој: ти се пазиш и кријеш од сличних себи грешника, да те не виде кад чиниш грех; тим више треба да се бојиш и стидиш Бога, који види скривене покрете срца. Од таквог размишљања пробудиће се у твојој души страх Божји, и ако се ставиш под вођство Његово, никаква страст те неће победити... 

Ти си у великој заблуди и обмањујеш себе, ако мислиш да се друго захтева од световњака, а друго од монаха. Разлика је међу њима у томе што једни ступају у брак а други не. У свему осталом подлежу једнакој одговорности. Тако, онај који се гњеви на брата свога без разлога, био он световњак или монах, подједнако жалости Бога, и који "погледа на жену са жељом", био он световњак или монах, подједнако ће бити кажњен за ову прељубу (Мат. 5, 22-28)... Тако и онај који се куне, био световњак или монах, подједнако ће бити осуђен. Зато што Христос, кад је давао ове и друге заповести и закон, није правио никакве разлике, него је просто и уопште свима говорио... Свима људима је задатак да усходе на исту духовну висину. То је и изопачило сву васиону, што ми мислимо да је само монасима потребна већа строгост живота, док други могу живети безбрижно. Не, не! Од свих нас захтева се подједнако испуњавање Божјих заповести.