Страдања која доживимо током читавог живота нису достојна да се упореде с неизрецивим добрима, од Бога приуготовљеним за оне душе које носе крст, без обзира да ли те патње потичу од саме (човекове) природе, од других људи или од ђавола. Кад год нас нападне нека страст или слабост и ми јој се супротставимо, она може бити узрок да се удостојимо блаженства: „Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота“. Тога ради, чедо моје, све претрпи, јер се невидљиво плете венац за главу сваког човека. Горка је зима али је рај сладак. Претрпи мраз искушења да би твоја стопала радосно заиграла на небесима. Старац Јефрем Аризонски

Христос је тражио добро у свакој особи, а ми тражимо зло. Христос је тражио добро у људима, желећи да их оправда, а ми тражимо зло да бисмо их осудили. Било је болно за Христа да говори о греховима других, али нама је угодно. Христос је речју грешнике претворио у праведнике, а ми речима грешнике чинимо још већима грешницима. Христос је спасио људе, а ми их уништавамо. То је разлика. Али и ми можемо бити попут Христа. Свети Владика Николај

Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите свако створење Божје. Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар - и тајну ћеш Божју разумети у стварима. А схватиш ли је једном, ти ћеш после неуморно почети да познајеш све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом и васионом љубављу. Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божјој. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти, са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе - и то, авај, скоро сваки, сваки између нас! Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете“. Ф. М. Достојевски

Човек је живи ходећи крст. Кад рашири руке, он је живи ходећи крст. Ако укинете вертикалу крста, имаћете једну мотку попречну. Ако укинете хоризонталу, имаћете једну усправну мотку. Ни једно ни друго није човек, него спојено само. Зато је Господ рекао: љуби Бога и љуби ближњега. То човека уравнотежује, то га уцељује, то човека спасава. Човек треба да има поштовање према себи. Није узалуд рекао Господ: Љубите Бога свим срцем, свом душом и свим бићем својим. И ближњега свога као себе. Али - себе истинског, правог, вечног, онога какав треба да буде. И онда таквог да видиш и другога. Да сам себе пазиш, али да и друге пазиш. Владика Атанасије Јевтић

Сатана нас гађа помислима као стрелама, али нас не може освојити уколико наше срце није пријемчиво за то. Међутим, он је веома вешт и, кад једном баци стрелу, односно кад нас нападне рђавом помишљу, посматра наше лице и сваки покрет нашег тела и, ослонивши се на то, процењује колико је добро стрела погодила наше срце. Према томе, кад си срећан требало би да то сакријеш у себи, како он не би разоткрио твоју немарност и опљачкао те неким искушењем. Осим тога, кад си тужан немој му то показати јер ће, разабравши узрок твоје туге, увећати твој бол. Уколико успеш да будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори. Старац Јефрем Аризонски

Света тајна крштења је основни дар човечанству нашег Искупитеља. Тајна крштења уништава првородни грех, то јест ону моралну грешку наше природе која прелази природним рађањем с предака на потомке и која онемогућава човека да се морално развија и усавршава у добру. Некрштена деца треба да буду третирана исто као и мртворођена. Не треба им давати хришћанска имена, нити их помињати на црквеним богослужењима; њихова судбина је иста као и оних мртворођених, то јест они неће бити кажњени, јер још нису због младости могли да почине неки грех, али ни пуног блаженства неће бити удостојени, јер нису очишћени од првородног греха. Велики је грех родитеља ако њиховом кривицом, нарочито због немара, деца умиру некрштена. Ако у близини нема свештеника, а новорођенче је слабо и може се очекивати смрт, онда нека неко од присутних православних хришћана изврши крштење - било мирјанин или монах. Старац Сава Псково-Печерски

А вама је и коса на глави сва избројана (Мат. 10, 30) И коса вам је на глави избројана, браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак, да ћете ма како моћи продужити живот и за један дан мимо воље Онога који броји и мери. Ово сазнање нека вас научи кротости и страху Божјем. И коса вам је на глави избројана, а камоли страдања ваша на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете страдати више од мере. Још мање бојте се да ће ваша страдања остати заборављена и неурачуната од Онога који све види. Ово сазнање научиће вас стрпљењу и поверењу према Творцу вашем и Промислитељу. И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете имати ни сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља, и не бојте се ништа. Гле, Он је једини пријатељ ваш, који вас непроменљиво воли. О Господе благи, Промислитељу мудри, који знаш свему број, меру и време, одагнај од нас сваки страх осим страха од Тебе. Да бисмо кроз страх од Тебе дошли до чисте и свете љубави према Теби, Творцу и Добротвору нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин Св. Владика Николај

По наређењу Божје Матере свети Григорије Свети Григорије Неокесаријски би научен од светог Јована Богослова, за кратко време, великим Божјим тајнама, и поцрпе Божанствено знање из неисцрпиве дубине премудрости. Речи откривења, речене Јованом Богословом, беху ове: Један је Бог, Отац Логоса Живога, Премудрости Ипостасне, Силе и Обличја Вечнога, Савршени Родитељ Савршенога, Отац Сина Јединороднога. Један је Господ, Једини од Јединога, Бог од Бога, Изображење и Слика Божанства, Логос делатни, Премудрост која обухвата састав свега постојећег, и Стваралачка Сила свеколике твари, Истинити Син Истинитога Оца: Невидљиви Невидљивога, Нетрулежни Нетрулежнога, Бесмртни Бесмртнога, Вечни Вечнога. Један је Дух Свети који има биће од Оца и јављен је људима преко Сина, Савршена Слика Савршенога Сина, Живот, Узрок свега живога, Свети Извор, Светиња која даје освећење; у Њему обелодањује Себе Бог Отац који је над свим и у свему и Бог Син који је кроза све. Тројица Савршена, која се славом, вечношћу и Царством не раздељује, нити отуђује. У Тројице дакле нити је што створено или робовско нити придодато као да раније није постојало него је доцније придошло: јер нити кад Син недостајаше Оцу, нити Сину Дух, нити порасте Јединица у Двојицу, и Двојица у Тројицу, него је непроменљива и неизменљива вечито иста Тројица". Из житија светог Григорија Неокесаријског

Веруј тврдо да је у свако време Господ за тебе све. У време молитве Он је за тебе сила и испуњење у Духу Светом сваке речи твоје. У време побожнога разговора Он је жива вода твоја и огњени поток речи твојих. У свако време Он је свако добро за тебе. Буди безбрижан крај свога Господа. Он те је оградио Собом са свих страна, свега те прожимајући и знајући све твоје мисли, све потребе и расположења. И уколико са вером и љубављу будеш стајао у Њему, никакво зло ти неће прићи. Господ је близу. Не брините се ни за шта (Фил.4,5-6). свети Јован Кронштатски

Кад је Свети Сава, пре 800 година, у Дому Спасовом, у Жичи говорио своју познату Беседу о Правој вери, он је говорио не о „конзервирању“ него о обновљењу вере, обновљењу живота у Христу, о живом животу и путу који води у живот, а не о стерилном тапкању у месту, и фарисејском конзерваторском „не узми“, „не дотакни се“. Што се тиче Светог Причешћа и става Светог Саве о њему, читајмо Студентички типик, главу 5: ''О Св. Литургији'', али притом не говоримо да је то „само за монахе“, јер је он (Свети Сава) учио од Св. Василија и Св. Златоуста: да је разлика између монахa и лаика само у заветима девствености, а не у чешћем или ређем Причешћу, јер је само оно (свето Причешће), „за всјех и всја“ мерило учешћа свих верујућих у Једноме и Јединоме Телу Христовом. Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу, животворном благодаћу Духа Светога. Или речено псаламски: Окушајте и видите (дознајте), како је Благ Господ! Тело Христово примите, Источника Бесмртнога окусите - Светим и честим Причешћем! Епископ Атанасије (Јефтић)