Јесу ли те људи увредили? Јесу ли ти се непријатељи осветили а пријатељи те изневерили? Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда, непријатељи су се њему страшније светили, а у последњем часу сви су Га пријатељи напустили. Он је праштао и био је увек спокојан. Кад је на крсту издисао, молио је Бога, да опрости онима који Га на крст заковаше! Како је то пространа и велика душа! Опрости и ти! Мање су увреде, које ти подносиш. Освета је у мојим рукама, рекао је Бог. Сети се, да има пуно створова теби равних, који од тебе посведневно примају увреде. Ти то не осећаш, али они знају и трпе. Христос никога није увредио. Он је мрава на путу обилазио, па је ипак драговољно сносио многе увреде од људи. А ти не можеш да отрпиш увреде, ти, који их са сваком стопом наносиш своме ближњему. Треба да знаш, да погрешке, које према теби чине људи, чине их из слабости своје, и онда ће ти лако бити опростити им. Научи се, да сажаљеваш грешнике, а не да их осуђујеш. Онај који греши сажаљења је достојан, јер он греши зато, што не може себе да савлада, да не греши. То су људи слабе воље, од малена рђаво упућени. Они сами највише пате од свога греха. Место срџбе на њих, боље је пружи им какав добар савет. Није јунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који се наљути. Ко претрпи до краја, биће спашен. Само онда, кад се будеш навикао да трпиш и опрашташ људима, само онда моћи ћеш да се молиш Богу, да Он теби опрости. Свети владика Николај охридски и жички

Пуно пута сам исповедао људе пред смрт. У својим исповестима они никад не жале за тим што нису зарадили милион више, саградили раскошну кућу, што нису успели у пословима. Људи у последњим сатима жале на првом месту за то што нису могли да учине неко добро, да помогну, подрже рођене, блиске, чак и случајне познанике. А друго што мучи пред смрт готово све је то што су мало пажње поклањали деци. Митрополит Тихон Шевкунов

Рођени мој! Од срца те молим: не свађај се, не суди, не вријеђај и буди добар према ближњима. Говори више свијетлих, добрих ријечи, поштуј туђе мишљење, не расправљај се. Можда је некоме баш сад лоше, можда је на ивици... Не жури да вичеш на њега, осмијехни се, поздрави га, буди љубазан, срдачан, помози му да превазиђе тешкоће, пружи му руку, раме за плакање, поклони му марамицу, иконицу... Не плаши се. Рођени мој! Брате и сестро у Христу! Буди милостив! Носи свјетлост и радост! Старац Илија Ноздрин

Покајање није само исповест у цркви, то је цео човеков живот у покајању. У покајничком осећању. До саме смрти морамо да чувамо ово осећање, стално умом морамо да будемо у паклу, то јест, да искрено сматрамо да смо достојни пакла, али не да очајавамо већ се уздамо у милосрђе Божије. Уколико човек изгуби ово осећање своје непотребности изгубиће благодат. Схиигуан Сава псковско-печерски

Ништа боље није него сећати се Христа. Сећати Га се сваки дан, сваки час. Онај ко Га се сећа неће погрешити, и што је главно, никад му живот неће бити тежак и несносан. Зашто би се ја угледао на људе, који, не знам како да су добри, ипак имају свих мана, које вешто крију? Христос се за то и родио као човек да би нам могао послужити као пример живота. Живот Његов испреплетан је био радошћу и жалошћу, Он се замарао и одмарао, гладнио и жеднио, веселио и туговао, исто као и ми. За сваку прилику у животу пружа нам Он пример поступања. Зато и велим: треба се увек сећати Христа! Владика Николај Велимировић

Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благодат. Онај коме се Бог противи, јер се уствари тај грешник противи Богу, тај не може имати никакву благодат, никакав напредак ни у чему. Он ће задобити вечну пропаст, ако се не покаје. Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. То не значи бити пасиван, није то мртвило духовно. Напротив, смиреност захтева једну огромну снагу да у себи савладамо гордост, онај грех који је анђела претворио у ђавола. И ту смиреност имала је Света Богородица, и оне одлике које су Њу удостојиле да буде мајка Сина Божијега то су ево, те духовне одлике, духовне вредности које је Она, уз помоћ благодати Божије, али лично остварила. Зато Свети Јован Златоусти опомиње родитеље хришћане на ту важност, да се труде да у својим кћерима и синовима те вредности развију. "Ти се", вели, "трудиш да својој кћери спремиш богате дарове, да је оденеш у свилу и кадифу, да је украсиш златним украсима, а погледај Ону која је изабрана да буде мајка Сина Божијега!" "Сва лепота кћери цареве је унутра", вели пророк Давид (Псл. 45, 13). У томе се треба трудити: да кћи и син ту лепоту унутрашњу задобију и да је одржавају. То да буде основна и главна дужност родитеља, мајки особито! Не значи, дабоме, да се родитељи не брину и за материјалне потребе своје деце, да им припреме могућност да могу самостално да живот почну и да га воде. Али изнад свега је: да се труде да својим животом и својом вером православном допринесу да та деца задобију ове врлине унутрашње, почевши са смиреношћу па редом до љубави која је свеза савршенства, најсавршенија од свих врлина. Патријарх Српски Павле

Оплакивање покојника не сме прерасти у грех очајања. Жали се са мером. Непрекидно жаљење је пример егоизма и гордости. Плач због себе, своје усамљености и губитка онога који је пружао радост, оплакивање самога себе јер нема онога да нас увесељава је показатељ егоизма, гордости, индивидуализма и недостатка вере. Христос није дошао да донесе нову науку, он је дошао да би нам донео нови живот. Ко верује у мене, ако и умре живеће (Јован 11.25) Зашто су светитељи тако важни? Они су доказ да је све што је Исус Христос рекао – Истина. Да је то лаж, они би били највећи губитници и неби ни постојали. Ђаво мрзи светитеље више од Исуса Христа, јер они живе у ово време и не могу се оспорити. Старац Никон светогорац

Трпи и истрпи све. Сваку тугу, свако бреме, увреду, клевету, а највише се плаши очајања; То је најтежи грех. Наоружај се, започни рат и Господ ће ти дати остало. У време олује и узбуркавања страсти, труди се да не паднеш у униније и очајање, већ прибегни самопрекоревању, кротости и покајању. Богу је дражи скрушени грешник, од непокајаног и гордог праведника, који мисли да се оправда праведношћу. Стога, изнад свега чувај мир у срцу. Све предај Господу, у потпуности се предај Њему. Он је све и све је Њега ради. Јеромонах Михаило Валаамски

Не полажите наду своју на сутрашњи дан, да вам јачу светлост баци на ваш криви пут. Јер сутрашњи дан је само једна нова кривина вашег пута, и нова загонетка. Не полажите наду у дане, јер дани су рукосад маште ваше. Него положите сву своју наду у Дан, који кад осване не смркава. Свети владика Николај Велимировић

Љубав се жртвује. Од ове љубави нико веће нема него да неко душу своју положи за пријатеље своје. Ово вам заповиједам да имате љубав међу собом. Тако је дакле Спаситељ света изрекао речима свој закон љубави. Но тај закон он је потврдио делом и примером. Љубав се понижава. Он се понизио. Љубав се радује добру. Он се радовао добру. Љубав лечи. Он је лечио. Љубав храни гладне. Он је хранио гладне. Љубав служи. Он је служио. Љубав бди. Он је бдио. Љубав спасава. Он је спасавао. Љубав учи и исправља. Он је учио и исправљао. Љубав плаче. Он је плакао. Љубав нема страха, чак ни од смрти. Он није имао страха. Љубав трпи и страда. Он је трпео и страдао. Љубав прашта. Он је праштао. Љубав жртвује себе до смрти. Он је жртвовао себе до смрти. Љубав васкрсава и побеђује. Он је васкрсао и победио. Љубав упрошћава односе између Бога и људи, и људи међу собом. Он је упростио те односе. Љубав обнавља и појачава живот. Он је обновио и појачао живот. Љубав је светлост. Он је светлост свету. Љубав је неодољива. Он је неодољив. Љубав је вечна. Он је вечан. Свети владика Николај Велимировић