"Блажени милостиви јер ће бити помиловани" (Матеј. 5,7). Ко да бежи од милости Божје? Све жртве и милостиња просјацима не замењују љубав према ближњем ако је нема у срцу, зато се приликом давања милостиње увек треба бринути за то да се она даје с љубављу, искреног срца, радо, а не негодујући и љутећи се. Сама реч "милостиња" показује да треба да буде дело и жртва срца и да се даје с умилењем или сажаљењем због сиромашног стања просјака и са скрушеношћу због својих грехова ради очишћења којих се и даје милостиња, јер милостиња чисти сваки грех. Старац Сава Псково-печерски

Онај ко је истински решио да служи Господу Богу, треба да се вежба у сећању на Бога и непрестаној молитви Исусу Христу, говорећи умом: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног!" У поподневним часовима, може се ова молитва говорити овако: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Богородице, помилуј ме грешног!" Или се може прибегавати баш к Пресветој Богородици, молећи се: "Пресвета Богородице, спаси нас!" (или говорећи анђелски поздрав: "Богородице Дјево..."). Човек који се у томе вежба и клони расејаности и чува мир савести, може да се приближи Богу и са Њим саједини. Јер, по речима Исаака Сирина (Слово 69), ми се Богу не можемо приближити, осим уз помоћ непрестане молитве.

Ако је Бог увек близу, зашто бисмо се онда узнемиравали? У Њему живимо и крећемо се. Он нас носи у Свом наручју. Богом дишемо, у Бога се одевамо, Бога дотичемо, Бога окушамо у тајинству. Ма где да се окренеш, ма где да погледаш – свуда је Бог: на небесима, на земљи, у безданима, у дрвећу, у камену, у твом уму, у твом срцу. Зар Он не види да ти страдаш и да патиш? Кажи му шта те мучи и видећеш утеху, видећеш исцељење које ће исцелити не само тело него у још већој мери и страсти твоје душе... Чему обесхрабрење и очајање!? Тиме дајете ђаволу да вам тумачи свет, да вам он буде адвокат! Дошао је овде син Божији, а он да вам буде адвокат!? Супротставите се. Храброст је велика покретачка сила, велика енегија! Никада, апсолутно никада, не треба прихватати очајање и безнадежност. Бог то стање ни у ком случају није предвидео ни за једног човека. То стање је својствено само злим, демонским силама. Бог има хиљаду начина да промени свет, да промени чак и природни поредак ако је потребно. Али без Бога и са паклом у души неће се ништа променити. Св. Старац Јосиф  

Добре су жалости, добре су патње, добре су туге. Зна Бог зашто их даје. Јер, више се приближавамо Богу у тугама, у патњама. - У невољи, тражише Те - вели пророк. У невољи. Ако нам Бог одузме туге, на нама ће се испунити речи: - Онај ко бежи од искушења, бежи од живота вечног... То је тако. Зато нека човек не очајава, нека не пада у малодушност када му не пође за руком да постигне неки успех. Јер, не знаш каква је воља Божија. Када је спознаш, улажеш трпљење, али воља Божија није увек слатка, него је и горка... Али, кроз Крст је дошло и Васкрсење. (Старац Јефрем Катунакијски)

Онолико колико нам се појачавају искушења, толико нам се појачавају и утехе, и толико више имамо најбоље наде за будућност. Сада код нас све иде својим током, и ми пловимо уз повољан ветар. Ко је видео? Ко је чуо? Подводни гребени и стене, разбеснели урагани и буре. Ноћ без месеца, дубоки мрак, стрмине и литице. Па, ипак, пливајући кроз такво море, ми нисмо у ништа горем положају од оних који се спокојно њишу у луци.

Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу. Јер, ко не љуби брата остаје у смрти. Савршенство хришћанства је у савршеној љубави према ближњем. Савршена љубав према ближњем је у савршеној љубави према Богу, у којој нема краја савршенству, у којој нема краја у напредовању. Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте бесконачни Бог. Љубав према ближњем је темељ здања љубави. Тражи да откријеш у себи духовну љубав према ближњима. Улазећи у њу, ући ћеш у љубав према Богу, на врата васкрсења, на врата Царства небеског. Свети Игњатије Брјанчанинов

Вуче нас са собом поток пролазних ствари. Међутим, у потоку је порасло дрво – Господ наш Исус Христос. Он је узео тело, умро, васкрсао, вазнео се на небеса. Он као да се сложио да буде у потоку пролазног. Држи се за дрво. Опколила те љубав према свету? Држи се за Христа. Ради тебе је Он постао пролазан, да би ти постао вечан, јер Он је постао пролазан, али притом и остао вечан... Колико је велика разлика између двојице људи у тамници, ако је један затвореник, а други посетилац! Понекада човек долази до свог друга да га посети и тада се чини да су обојица у тамници, али међу њима постоји велика разлика, једнога ту држи кривица, другога тамо доводи човекољубље. Тако је и у нашој смртности: нас овде држи кривица, а Христос је дошао из милости; Он је дошао до затвореног као ослободилац, а не као тужилац. Блажени Августин

Браћо моја, не заводите се обмањивим причама оних људи који говоре: ,,Кад будемо видели Христа на небу као Бога, онда ћемо веровати“. Доцкан ће та вера бити, и узалудно то виђење. Ми треба, вером нашом, да видимо Христа као Бога у ономе пониженом, и попљуваном, и изубијаном, и искрвављеном и исмејаном човеку у двору Кајафином; у оном ћутљивом осуђенику кога су Јевреји сматрали за ствар јефтину и непотребну и с којом су правили маскараде. То је вера која се цени на небесима. То је вера која се награђује васкрсењем и бесмрћем. То је вера која је однеговала и на небо пресадила читаве војске најсветијих душа, најмоћнијих карактера, најиздржљивијих и најсветлијих умова. Владика Николај

Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг. Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе. старац Емилијан Симонопетритски    

Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања. Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника. Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада. За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио? И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте. Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. „Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!“ старац Јефрем Аризонски