Христос је живео у смирењу, а садашњи хришћани воле да живе гордо и раскошно. Христос се просто и искрено понашао са сваким, а садашњи хришћани са лукавошћу и извештаченошћу. Христос је живео у великом сиромаштву, тако да није имао где главу заклонити, мада је Господар свега могао имати све; а садашњи хришћани само о томе мисле и брину се, како би сакупили велико богатство и, када би било могуће, богатство целог света држали би код себе. Христос је избегавао почасти и славе иако је достојан сваког поштовања и слављења, а садашњи се хришћани старају свом силом да буду у овом свету поштовани и славни. Христос је живео у љубави и милости, а садашњи хришћани мрзе један другог, оговарају, клеветају и руже један другог, краду, пљачкају, отимају и један другом праве замке и сплетке. Христос се ником није светио за увреду, премда је могао једним Својим мигом да уништи све Своје непријатеље; а садашњи се хришћани и речима и делима свете један другоме. Христос је према хулитељима Својим био кротак, незлобив, и будући укореван није укоревао; а садашњи хришћани један другог укоревају, грде и својим језиком, као оштрим мачем, секу. Христос је у великом трпљењу живео; а садашњи хришћани, ако их задеси и нека мала невоља, ропћу, хуле и псују. Код Христа је била само ова брига: да испуни вољу Свог Небесног Оца и да изврши дело спасења (што је и испунио и извршио); а код садашњих хришћана је све друкчије. Они заборављају вољу Божју и сву бригу полажу око тога, како да се допадну људима и да испуне своје прохтеве! Свети Тихон Задонски

Што брже задобијеш врлину, утолико ћеш је брже и изгубити. Уколико је спорије и напорније будеш задобијао, утолико ће бити постојанија. То је слично тикви која расте у висину и говори чемпресу: „Погледај колико сам нарасла за само неколико дана! Ти си овде већ годинама, и уопште ниси много нарастао!“ „Да“, одговара чемпрес, „али ти још ниси видела олује и таласе врелине и захлађења!“ Након извесног времена, тиква се осуши а чемпрес остаје тамо где је и био. Исто се дешава и духовном човеку. Он остаје исти и у периоду олује и у периоду затишја. Зашто? Зато што је дуг временски период створио стабилност. Кад је на почетку напустио свет, његово духовно стање је било непостојано. Међутим, како је време пролазило, благодат Божија је постепено дејствовала на његовом спасењу и ослобађању од страсти. Према томе, човек данас мора да се присили, да би сутра благодат Божија почела да дејствује сама од себе. Тада више неће бити потребе да се присиљавамо на добре помисли. Благодат која остаје унутар тебе уноси их у твој ум без твог напора. Имаћеш, да тако кажем, осећај за сећање на смрт или за неко друго корисно сећање. Кад се будеш будио и отварао очи, уместо да се осећаш поспано ти ћеш напредовати. роћи ћеш кроз васцело тајинство созерцања и рећи ћеш: „Како се то догодило, будући да се ја још увек будим? Како се то догодило?“ Свеједно, благодат Божија дела сама од себе, а то је резултат укорењене навике. Исто се дешава и са грехом: било да је будан или да спава, грешник непрестано мисли о злу. Када је грех потпомогнут рђавом навиком и ђаволом, он се претвара у постојано зло. Исто је и са добром: добра навика потпомогнута благодаћу Божијом постаје човекова друга природа. Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Схватате ли ту несрећу сујете и гордости и жеље да себе представимо бољим него што јесмо пред људима? Ми бисмо то хтјели и пред Богом, али је пред Богом немогуће. Не представљати себе бољим него што јесмо! Јер из тога долази опањкавање другог, оговарање, понижавање, како је он ништа, а то значи да смо ми нешто велико, гурање ближњег, да кажем ногама на доле, да тај размак између нас и њега буде такав да се види колико смо ми бољи од њега. Једна лаж, дабоме. Патријарх српски Павле

Не враћајмо се у мислима на гријехе које смо раније исповедили. Сјећање на грехе доноси зло. Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта. Не треба да се враћамо и да се затварамо у тамницу безнађа. Пред Богом треба да будемо смирене слуге. Човијек сам себе упропашћује говорећи: ''Ја сам грешник, биједник, ја сам ово, ја сам оно, нисам урадио ово, нисам учинио оно. Требало је тада, нисам учинио тада. Сад већ не могу ништа. Протраћио сам своје године. Нисам достојан, нисам низашта...'' У њему се ствара осјећање ниже вриједности. За таквог човијека, све око њега су само рушевине. Знате ли како је то тешко стање? То је лажно смирење. Све су то ознаке човека без наде, човека којим је овладао сатана. Старац Порфирије Кавсокаливит

Кад свет јурне на нас својим прелестима: прелешћу спољашње красоте, прелешћу богатства, прелешћу сласти, прелешћу пролазне славе, чиме ћемо се одупрети и чиме победити ако не нашом вером? Кад све прелести овога света покажу наличје своје, кад се красота обрне у ругобу, здравље у болест, богатство у беду, слава у бешчашће, и сав расцветали телесни живот у гад и смрад, чиме ћемо премостити овај јад, ову трулеж, овај гад и смрад и сачувати се од очаја, ако не овом вером. Ваистину, ничим осим овом непобедивом вером, која нас учи трајним и непроменљивим вредностима у царству Христовоме. Владика Николај

Истинска је срећа наћи се у Цркви, а не на касним ноћним гозбама, на пијанкама или на оним озлоглашеним местима. Зар ти људи не виде да се истинска срећа налази у блистању творевине, у задивљујућој лепоти природе, коју нам је подарио Велики Доброчинитељ? Срећа се лако може пронаћи у праскозорју, у јутарњој шетњи, у певању птица, у лепоти цвета, у чистом срцу, у похвали Господу и у Светој Литургији. Св. Нектарије Егински

Не запостављајте свету тајну исповести! Исповест је велика ствар! Она у потпуности мења човека и одсеца власт демона над њим. У човеку се дешава тако велика промена, да некима кажем да се фотографишу пре исповести и након ње. Тада увиђају да је та разлика велика и да се јасно види. И док се уочи исповести на лицу види суровост, узнемиреност, забринутост, осећање кривице и сл., након исповести њихова лица одликују се тишином и спокојством. Старац Пајсије

Не заборавите да је спасење душе заправо однос између вас и Бога. Спасење није религија, нису правила и ритуали. Правила и ритуали имају своју сврху, али нису срж нашег односа са Богом. Наш однос са Богом се води тајно у срцу. Ваш однос са Богом не почиње онда кад се нађете у оном другом свету након телесне смрти, већ би требало да почне овде, у овом животу. Исус Христос жели да буде ваш најбољи пријатељ. Он жели да има непрекидну комуникацију са вама. Бог вас је и створио тако да можете имати комуникацију са Њим. Бога ничим нећеш тако прославити као љубављу која све трпи; и ничим Га нећеш тако увредити и ражалостити као злобом, па ма каквом се лепом спољашњошћу она прикривала. Свети Јован Кронштатски

Ми, призвани на добра дела, дужни смо бити истрајни вршећи их сва. Ми смо, нема сумње, ради тога и призвани да извршимо не само једно добро дело, него да их вршимо сва. Јер као што имамо пет чула и дужни смо користити се њима како треба, тако смо дужни упражњавати и све врлине. Ако је неко целомудрен, а немилостив; или је милостив, а грамжљив - све му је узалуд. Јер није довољна само једна врлина, да бисмо са слободом предстали престолу Христову, него су нам потребне многе, разне и сваковрсне врлине, или тачније: све врлине. Јустин Ћелијски

Не припада само свештеницима да проживљавају у своме срцу страдање Бога за светом који је у канџама греха и смрти. Академска теологија није довољна за спасење. Читајте нарочито Oце подвижнике. Ту ћете упознати истинску теологију, потребно држање разума и срца када се ради о Богу. Посао, социјални положај не треба да имају никакав значај у односима међу личностима. Предност није у спољашњем, него у унутрашњем. Онај ко највише воли Бога, онај ко се највише моли, онај ко се највише упиње да држи заповести биће најближи Господу. То је врло значајно. Ослободите свој дух сваке мисли о каријери. Нема каријере у духовном животу. Ако је спасење у Христу једини циљ нашег живота, све што чинимо постаје Литургија. Да нам Христос буде мера свега.