Морамо увек благодарити Богу за оно што нам је даровао. Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу! Где је слава ова? Пре свега – у нама: у стварању човека и у промишљању о њему, а највише у искупљењу: у непрестаном очишћењу греха наших и у раздрешењу греховних узда; у освештању, умирењу и укрепљењу душа, смућених и раслабљених непрестаним гресима; у просветљењу наших душа, непрестано помрачиваних гресима; у исцељењу наших немоћи и болести; у благодатној помоћи у делима нашим, у уређењу живота наших. Даље... у благорастворењу ваздуха; у миру и спокојству народа; у разобличавању јереси и раскола, и у њиховом посрамљењу. Највише се слава Божија открива у Светој Цркви: у заступништву за вернике Богоблагодатне Богородице Марије и светих угодника Божијих, у Божанственим Тајанама, у чудотворним Светим иконама и моштима, у безбројним пројавама натприродне силе, суда и милости Божије у Цркви Православној. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин! Ако молиш нешто од Оца Небеског, или чиниш нешто у Име Господа нашега Исуса Христа, Отац Небески у Име Свога љубљенога Сина све ће ти дати у Духу Светом, ако испуњаваш заповести Његове, а у Светим тајнама – потпуно ће пренебрећи твоју недостојност. Где се са вером употребљава Име Божије, тамо оно делује силно: јер само Име Божије јесте сила! Господ више воли и услишава молитве када нисмо сами и када се не молимо само у своје име и не само за себе, него заједно, у име свих и за све... Свети Јован Кронштатски

Како ћемо повратити изгубљени Рај? Постом, једино постом! А бесмртност, како ћемо повратити изгубљену бесмртност? Опет постом, једино постом. Гле, пост нам је дат као лек од греха и смрти. Да, као лек од греха и смрти. Постећи, ми се лечимо од греха и избављујемо од смрти. Јер постом повраћамо себи изгубљену Божанску светост, изгубљену Божанску бесмртност, изгубљену Божанску Истину, изгубљену Божанску Правду, изгубљену Божанску Доброту, изгубљену Божанску Лепоту. Сежући постом за Божанским савршенствима ми преносимо центар свога бића са земље на Небо. Сабирамо себи блага на Небу, где их ни мољац греха ни рђа смрти не квари и где лупежи не поткопавају и не краду. Постиш ли – гле, ти постајеш божански чист, божански свет, божански бесмртан. Постиш ли – ти срце своје приносиш и преносиш са земље на Небо, где ни мољац ни рђа не квари, и где ти ништа ни греси ни страсти не могу украсти. Постиш ли – гле, ти постом стичеш сва непролазна вечна божанска блага. Ава Јустин Поповић  

У заклону је Господњем праведник, у заклону високом: вода до њега неће допрети нити ће га потоп удавити. Ни Ноја потоп није удавио, јер Ноју је Господ био заклон високи. Но има, браћо, један потоп гори од потопа воденог, то је потоп страсти. Кад се страсти разгоре, кад се задиме и зацрне, кад пусте и разлију унаокруг смрадове своје — где ће човек побећи, и ко ће га спасти? Једино под руку Господа, једино у заклон Његов, заклон високи. Потоп страсти појурио је био за Давидом, но он је побегао и склонио се под руку Господњу, у заклону високом спасао се од огња, од дима и смрада гонећих страсти. Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти. Он је ваистину високи заклон. Прибегнимо к Њему, и сакријмо се под скут Његов. Пас се показује лав према просјаку а као празна врећа пред ногама господаревим.  Господе Свевишњи, што седиш на високом престолу, Ти си нам заклон високи. Буди нам милостив Створитељу наш, и пружи нам руку, да се уздигнемо до заклона Твога. Спаси нас вода плахих, што јуре да нас потопе. Теби слава и хвала вавек. Амин. 

Зашто патиш због разних догађаја и јадикујеш више него што је потребно? Ми се не налазимо изван Божијег промисла, да би нас руководио пуки случај. Према томе, све што нам се дешава, дешава се са Божијим знањем, тако да се неће десити ништа што превазилази нашу снагу! Нека се угуше у бригама они, који не верују у Божији промисао. Ми, међутим, који верујемо да је Бог свуда присутан и да не постоји ни једно створење, које би било изван Његовог провиђења и промишљања, нисмо оправдани кад бринемо више него што је неопходно, јер таквим поступком показујемо недостатак вере и просветљења. Блажен је човек који се узда у Бога, јер је као лавић без страха. (приче Сол. 28, 1) Ако је Бог Онај који то допушта, НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА, ГОСПОДЕ! Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би саветник? (Римљ. 11, 34) Ко је у стању да испита вољу Господњу? Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско (Матеј, 18, 3), односно ући ћете у Царство кроз веру и незлобивост. Cтарац Јефрем Филотејски  

Издајник Јуда био је малодушан и неискусан у борби и због тога је непријатељ, видећи његово очајање, навалио на њега и натерао га да се обеси. Али, апостол Петар, камен-станац, када је пао у грех, будући искусан у борби, није очајавао и није изгубио присебност духа, него је пролио горке сузе из срца пуног жара, и непријатељ, када је Петрове сузе (покајања) угледао, као да му је огањ очи опржио, побегао је далеко од њега са болним криком. Дакле, браћо, учи Преподобни Антиох, када нас буде спопало очајање, не покоримо му се, него укрепљујући се и ограђујући светлошћу вере, са великом одважношћу, рецимо лукавом духу: "Шта је нама до тебе, од Бога отуђени бегунче са небеса и слуго лукави?! Ти нам ништа не смеш учинити. Христос, Син Божији, има власт и над нама и над свима. Њему смо сагрешили, и пред Њим ћемо се и оправдати. А ти, погубниче, удаљи се од нас! Укрепљивани Часним Његовим Крстом, ми газимо твоју змијску главу!"  

Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш, не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега, сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду, онда се покај. Он ће примити твоје покајање, као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50). Међутим, ако не можеш да се покајеш, те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер, онај ко греши, и не каје се, али не очајава, самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Свети Петар Дамаскин

Хоћеш ли слободу, онда покушај прво ослободити се себе самог. Ако је у погледу знања важило као врховно правило: познај себе самог - то у погледу морала важи као врховно правило: ослободи се себе самог! Хоћеш ли да дођеш до слободе револуцијом, онда подигни револуцију прво против себе самог и увидећеш да су све друге револуције излишне. Хоћеш ли да дођеш до слободе ратом, онда поведи прво рат против себе самог, па ако тај рат успешно окончаш, увидећеш да су сви други ратови сувишни. Велиш да хоћеш слободу? Онда мораш стати уз Бога против себе и против света(страсти, не против људи) . Прво против себе, јер у теби је и главно бојиште против света. Ако победиш свет ту, у себи, на главном бојишту, победио си га на свим линијама. Ако га пак победиш на свим линијама, а не победиш га у себи, он ће остати непобеђен у својој главној тврђави. Ако не победиш себе, ти ћеш свима осталим напорима успети једино да ускачеш из једне тамнице у другу, из једног кавеза у други. Слобода друштвена, и слобода национална, и слобода државна и слобода интернационална, без ослобођења од себе самог, само су заводљива и лажљива имена разних тамница, и разноликих кавеза. Ослободи се себе самог и бићеш ван свих тамница и свих кавезa. Владика Николај Велимировић

Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг. Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе. Старац Емилијан

Рај је стање, а не мјесто. У њега не можеш отпутовати, у њему јеси или ниси – данас. Рај није у будућности, није временски термин. У њему нећеш бити ако ниси – данас. Рај нећеш добити, јер није поклон. Мораш га створити сам - данас. Мораш га ткати сам – данас. Рај не можеш чекати, јер не путује. Не можеш му отпутовати, јер није станица. Он је стање твога духа, твоје свијести, он је одраз твоје доброте, он је састављен од твоје љубави, он је твоје огледало, он је твоја истина, он је смисао твог живота. Створен је од љепоте твоје душе. Мален је онолико колико је мала и твоја љубав. Велик је онолико колико је велика твоја љубав за другога, за однос према свему и свима, за однос према себи и Богу.

Престани тужити, док не испиташ има ли оправдања твојој тузи. Можда тужиш због губитка имања, јер се бојиш нећеш моћи изранити себе и породицу своју. Не бој се, Бог ће се постарати. Лек тузи то је рад. Ко све време употреби на рад томе не претиче ни часа за тугу. Као што је лењост мати свих порока тако је и рад лек од свију порока. Туга је грех; тога греха човек се може опростити радом. Век човечји је кратак, ко га проведе у нераду и лењовању томе је још и досадан: луди су они који у место једнога товаре два зла на своја леђа. Ко не ради томе су све сласти живота непознате; томе је и живот празан. Стидно је за разумна човека упућивати га, да се угледа на вредноћу пчеле или мрава. То су тако малена и слабомоћна бића, па ипак својим животом много дају поуке лењоме човеку. Да ли има ко неразуман, да му треба доказивати користи рада и штете нерада? То би било излишно и према најнеразумнијим. Свак је могао уочити веселост, задовољство и све одлике здрава тела и врлине поштене и праведне душе код човека, који живот проводи у непрестаном раду као што се лако могла уочити истина, да тромост и болест, незадовољство и туга, сви пороци и преступи прате човека лења. Нерадник нема ни здраво тело, ни здраву душу, то је наказа, која срамоти род човечански. Сви мудраци свију векова препоручивали су рад као лек од свију зала у људском животу. Срећнији је живот онога, који се увече осећа уморан од посла него нерадника, који, испаван преко дана, брине се како ће ноћ прележати.