Негујући тај дар који имаш, тј. усавршавајући га, поред њега задобијаш и друге врлине, и тако допуњаваш врлине које ти недостају. Када се неко подвизава нпр. у уздржању, истовремено негује и ћутање, пажњу, молитву, промишљеност... Све врлине, као и све страсти, зависе од човековог делања. Ако човек ради на врлинама, оне се развијају, а страсти гуше. Ако гаји страсти, оне се развијају, а врлине гуше. Да би човек напредовао, потребно је да спозна страсти које има и да крене да се бори са њима. Такође, да спозна и дарове које му је дао Бог и да их увећава. Ако их смирено увећава, брзо се духовно богати. Ако се подвизава духовно, постаје добар, ако је равнодушан, постаје лош. Бог ће од свакога од нас тражити одговор да ли смо удвостручили таланат који нам је дао. Ако је неком дао пет таланата, потребно је да их увећа у десет, деветка за њега није одлична оцена. Ако неко из усрдности, а не из егоизма, један таланат повећа на десет, ово не само да дирне Бога, већ и људе са каменим срцем. Старац Пајсије Светогорац

Циљ нашег живота је да постанемо савршени и свети. Да се покажемо дјеца Божија и наследници Царства Небескога. Пазимо да не бисмо, можда, зарад овога живота били лишени будућег. Да не би, можда, због животних брига и неспокојства занемарили циљ нашег живота. Пост, бдење, и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што нису циљ нашег живота; представљају само средства за постизање циља. Свети Нектарије Егински

Само ћу рећи једну реченицу коју је написао свети Јован Лествичник и она се тиче свих нас, он каже овако, он има тако карактеристичан говор, каже: „Не треба бежати од сенке, треба трчати у сусрет Сунцу!“ - И сада шта је хтео Лествичник да каже када је то рекао? Ми сви имао одређене проблеме у нашим животима, свако од нас је рањен одређеном духовном раном и болешћу. Сви ми негде у дубини свога срца знамо да постоји нешто у нашем животу са чим треба да се боримо и изборимо. Ево рецимо, неко пуши - и сад каже он хоће да се бори против пушења, и почне да испитује начине борбе против пушења, фластере, оне технике... И само пушење, пушење! И што више то испитује, њему се више пуши! И све страшнија постаје жеља за пушењем – тако и за пиће и за неку другу страст... Зато што човек није сам победник над својим страшћу. То значи, да кажем, бежати од сенке - рвати се сам са својом болешћу. А шта треба да уради он, ја, ви, ко још, сви ми заједно? Треба да интензивирамо духовни живот, треба да будемо чешће на богослужењима, треба да се више молимо код куће, треба да искреније постимо, треба да кажем, испунимо себе тим садржајима, односно будемо блиски Богу, и Бог ће у нама да победи нашу болест, нашу страст. Бог је саучесник свих наших проблема, уколико хоћемо да Га пустимо да буде... Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић

Но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута. Патријарх српски Павле

Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва. Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот. Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов. Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе. Старац Порфирије Кавсокаливит

Ове две врлине, љубав и понизност, зависе једна од друге, као топлота и светлост. Немогуће је замислити топлоту без светлости. Архимандрит Исак би често питао брата Павла како се осећа. А он би му одговорио Слава Богу добро, твојим молитвама. Архимандрит би му тада рекао да је добро одговорио јер треба да буде понизан. Понизност је висина. Добио сам његов благослов, а вама кажем будите понизни и нека мир буде са вама. Свети Варсануфије Оптински

Ко искључиво живи за самог себе, и ни о ком другом не води бригу, тај је сувишан, тај није човек него изрод људског рода. "А шта ће бити", кажеш, "ако своје оставим, а о туђем будем водио бригу?" Не, није могуће да онај који води бригу о другима у исти мах не води бригу и о себи. Онај који води бригу о благостању других, никога неће ожалостити, са свима ће састрадавати, свима ће помагати онолико колико може, ни од кога ништа неће одузимати, неће присвајати себи туђе, ни красти, ни лажно сведочити, уздржаваће се од сваког порока, чуваће сваку врлину, молиће се за непријатеље, добро ће чинити онима који му раде о глави, ни са ким се неће свађати, ни о коме неће злу рач изговарати макар сам слушао небројена хулења, него ће рећи заједно с апостолом: Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим? (2 Кор. 11, 29). Ако пак будеш тражио само своје, онда се уопште нећеш бринути о туђем. Убедивши се, тако, да нам нема спасења ако не будемо водили бригу о општој користи, и гледајући оног слугу који је закопао свој талант, изаберимо онај бољи пут да бисмо добили живот вечни, којег да сви будемо удостојени по благодати и човекољубљу Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин. Беседа 77. светог Јована Златоустог на Јеванђеље по Матеју.

Молитва је моћно оружје, непојмљиво благо, непотрошиво богатство, тиха лука, извор мира, корен, исходиште, мати неизбројивих добрих ствари - моћнијих него што је земаљско царство. А када кажем молитва, не мислим на ону лагану - која се врши несмотрено, већ на ону која се остварује кроз борбу, болном душом и напрегнутим умом. То је молитва која се успиње на небо. Зато, загрејмо душу сећањем на почињене грехе, повредимо је не зато да бисмо је растужили већ да би се могла огласити, да би постала будна и чак дотакла небо. Ништа не успева да растера немар и небригу колико рањеност и патња, који сабирају ум из расејаности по околини и доводе га самом себи. Онај који успе да себе на тај начин молитвено гане, сабира велику радост у својој души. св. Јован Златоусти

Ако будеш живела испуњавајући заповести Божије, успоставићеш и пријатељство са Богом. Због чега нам је Бог дао заповести? Зар није ради нашег исправљања? Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље. Вредна је она врлина која се задобија слободно, без принуде. Потребно је да човек осети потребу за врлином и у наставку да се подвизава да је задобије. Бог нема потребу да ми творимо Његову вољу, али ми имамо потребу јер се на тај начин ослобађамо нашег старог човека. Када се човек стара да твори вољу Божију, онда се и приближава Богу и тада, не тражећи, задобија божанску благодат: узима воду директно са извора.  

У контакту са људима који су неспокојни, корисно је да се према њима понашамо што једноставније, што мирније и што спокојније, без било какве извештачене присности, али и без намерне хладноће. Овакво понашање неће наудити ни онима који су спокојни. Када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека да Бог да и они заволе мир. Свети Филарет московски