Је ли ти живот постао досадан и тежак? То је болест душе, у којој нема љубави. Је си ли посматрао природу, каква је на дуготрајној летњој суши? Земља испуцала, биље увело, поља црна од изгореле траве, животиње узрујале и невеселе. Таква је пустош у души човека, који нема љубави. И као што се све прене новим животом, кад росна киша натопи земљу, тако новим животом почне живети и човек који се запоји љубављу према Богу и свету. Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку, који осећа у себи љубав према Богу као своме Оцу и људима као својој браћи. Св. владика Николај

Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег! Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима. Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу! Старац Јефрем

Црква једном руком показује, а другом дарује. Показује пут и дарује утеху. Права утеха - то није наркотик који успављује савест, погружавајући је у ненормална душевна стања и стварајући лажну представу о животу. Истински нас теши само онај ко нам искрено указује на наше стварно стање, али нас и подсећа да нада још увек постоји, јер нас Бог воли. Ово се тиче свих наших односа. Онај у коме нема љубави не може да буде искрен, и обратно. архимандрит Варнава Јагу  

Истина и лаж су путовале у известан град. Народ који их је видео говорио би: ,,Гледајте, Истина и Лаж путују заједно!“ Народ их је разликовао по одећи. Пре него што су стигле у град у који су намеравале да дођу, обе одлучише да пливају у језеру ван града. После пливања, Лаж је изашла прва из језера. Уместо да обуче своју одећу, она је узела одећу Истине и обукла. Она је прорачунала да ће народ мислити да је она Истина. Тако, Лаж је кренула сама према граду. Касније, Истина је изашла из језера и видела да нема њене одеће. Схватила је да је Лаж зграбила њену одећу и обукла се у њу тако да народ поверује да је она Истина. Али Истина није хтела да обуче одећу Лажи јер није хтела да народ мисли да је она Лаж. Због тога Истина је пошла гола према граду. Када је ушла у град, видела је сав градски свет како слуша Лаж обучену у одећу Истине. И Истина је помислила: ,,Народ вероватно мисли да сам ја Лаж“ и пође међу народ да објасни ствар. Али народ није желео ни да чује Истину. Напротив, народ је бежао од ње. Истина је онда рекла сама себи: ,,То је чудно, тај свет ће прихватити Лаж обучену у одећу Истине али неће прихватити голу Истину.“ Патријарх Павле

Знате ли шта значи бити светосавски православан?“ – пита Свети отац Јустин и одговара: “То значи – непрестано се борити са страстима и гресима у себи и у свету око себе. Са среброљубљем, бори се сиромаштвом; са похотом, бори се молитвом и постом; са гневом, бори се кротошћу; са гордошћу, бори се смиреношћу; са ђаволом, бори се Богом. Кад мислиш мисао чисту и свету, знај, ствараш светосавску културу. Свако твоје племенито осећање, свако твоје анђелско дело, свака твоја добра жеља – неимар је светосавске културе. Свети Сава је у нас највећи неимар. Он је души нашој пропутио пут Богочовечанске православне културе. Препродни Јустин Ћелијски

Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. Старац Порфирије Кавсокаливит

У Причама се каже: Који немају вођства, падају као лишће. Спасење је, пак, у многим саветима (Прич.Сол.11,14). Видите ли, братијо, силу ове изреке? Видите ли чему нас учи Писмо? Оно нас упућује на то да се не ослањамо на саме себе, да немамо свој разум, да не сматрамо да можемо сами собом управљати. Нама је потребна помоћ, потребни су они који ће нас по Богу водити. Нико није несрећнији и ближи погибији од људи који немају наставника на путу Божијем. Јер, шта значи речено: Који немају вођства, падају као лишће! Лист најпре увек бива зелен, свеж, наочит; затим постепено вене, отпада и најзад га пренебрегавају и газе. Тако и човек којим нико не управља, најпре увек има ревност за пост, за бдење, за безмолвије, за послушање и за друга добра. Затим, то усрђе постепено слаби и он, немајући никог ко би га поучио, подржао и у њему разгорео усрђе, неосетно вене, пада и најзад постаје роб непријатеља, који са њиме чине шта хоће. Ава Доротеј

Никада не остављајте молитву, и Бог Вас неће оставити. Молитвом признајемо ми двоје: немоћ своју и свемоћ Божију. Људи, који не знају за молитву, све премећу, те уздижу себе а снижавају Бога. Где одсуствује молитва, присуствује охолост. А охолост је као надувани мехур, који спласне од једног убода игле. Тако и охолост при најмањем убоду судбе претвара се у очајање. Када у молитви Исусовој призиваш име Исусово и изговараш: "Помилуј ме грешнога", на сваку такву молбу одговара тајни глас Божији: "Чедо, опраштају ти се греси твоји". Свети Јован Карпатијски

Са одлучним срцем изговарајте речи молитве. Молећи се увече, не заборављајте да искажете у молитви Духу Светом, са свом искреношћу и скрушеношћу срца, оне грехове, у које сте упали прошлог дана; неколико тренутака топлог покајања и ви сте очишћени Духом Светим од сваке нечистоте, и бељи од снега, и сузе, које очишћују срце, потећи ће из ваших очију, и бићете одеждом правде Христове покривени и са Њим сједињени, као и са Оцем и Духом. Свети Јован Кронштатски

Постоје само два пута. Пут живота и пут смрти. Главни мото је: љубав према Богу до презира према себи. Ко је спреман да се одрекне свега ради Бога, он ће добити живот вечни. Живећи у Рају, човек постаје чедо Божије, бог по благодати, замислите, сви ви можете постати богови по благодати, деца Божија, натприродна бића. Други пут је пут смрти – суштина је, по Блаженом Августину, што човек воли себе, до мржње према Богу. Самољубље, жеља да се живи по своме, како ја желим, а не како Бог жели, то је корен злог избора. Зашто да умиремо, зашто да идемо путем ђавола, путем смрти, распада? Сви који се удаљују од Бога гину. Отац Данил Сисојев