Ако ти се који пут догоди да не можеш владати својим срцем, одагнати из њега тугу и жалост и успоставити мир, прибегни молитви, угледајући се на Господа Спаситеља, Који се у Гетсиманском врту три пута молио. Он ти је тиме дао пример да у свакој жалости и тузи прибегаваш молитви. Ма колико жалост и малодушност навалили на тебе, не одступај од молитве све док твоја воља не постане потпуно сагласна с вољом Божјом и док ти се срце не умири и не испуни храброшћу да прими и подноси радосно оно чега се раније бојало и што је желело да избегне. И Господ се пре молитве плашио, тужио и био жалостан, а после молитве се умирио и спокојно рекао: устаните да идемо; ево се приближи издајник мој (Мат. 26,46). свети Никодим Светогорац

“Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима, И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?” Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? О, да поганих речи! Та како му из уста изиђоше? Како их језик покрену; како му се тело не скамени и како срце не ужасну. Тако је злокобно то среброљубље! Но, немој туговати када слушаш да је Христос предан, или тугуј и заплачи, не над преданим Христом, но над издајником Јудом. Јер Издани је васиону спасао, а издајник је душу изгубио, и Издани седи на небу с десне стране Оца, а издајник се у аду, чекајући неумитну казну, налази. Над њим дакле заплачи и уздиши, за њим сузу пусти јер је и Господ наш над њим заплакао, као што то и јеванћелист тврди, говорећи: “Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме.” (Јн. 13, 21). Свети Јован Златоусти

Престани тужити, док не испиташ има ли оправдања твојој тузи. Можда тужиш због губитка имања, јер се бојиш нећеш моћи изранити себе и породицу своју. Не бој се, Бог ће се постарати. Лек тузи то је рад. Ко све време употреби на рад томе не претиче ни часа за тугу. Као што је лењост мати свих порока тако је и рад лек од свију порока. Туга је грех; тога греха човек се може опростити радом. Век човечји је кратак, ко га проведе у нераду и лењовању томе је још и досадан: луди су они који у место једнога товаре два зла на своја леђа. Ко не ради томе су све сласти живота непознате; томе је и живот празан. Стидно је за разумна човека упућивати га, да се угледа на вредноћу пчеле или мрава. То су тако малена и слабомоћна бића, па ипак својим животом много дају поуке лењоме човеку. Да ли има ко неразуман, да му треба доказивати користи рада и штете нерада? То би било излишно и према најнеразумнијим. Свак је могао уочити веселост, задовољство и све одлике здрава тела и врлине поштене и праведне душе код човека, који живот проводи у непрестаном раду као што се лако могла уочити истина, да тромост и болест, незадовољство и туга, сви пороци и преступи прате човека лења. Нерадник нема ни здраво тело, ни здраву душу, то је наказа, која срамоти род човечански. Сви мудраци свију векова препоручивали су рад као лек од свију зала у људском животу. Срећнији је живот онога, који се увече осећа уморан од посла него нерадника, који, испаван преко дана, брине се како ће ноћ прележати.

Јеси ли зао? - сети се разбојника. Нечист си? - сети се блуднице. Јеси ли хулио на Бога? - сети Светог апостола Павла, док је био хулитељ. Да ли си неверујући? - сети се магова. Знам како грех може довести до очаја. Ђаво, оштрећи мач, долази и говори ти ове речи: цео живот си провео са блудницама, криво си се заклео, чинио прељубе горе него било ко други у свом животу. Ово су речи ђавола. Али ти почни да радиш супротно. Пао си? - устани. Блудничио си? - покај се. Учинио се прељубу? - поправи се. Твоје покајање није велико; али љубав Господа је велика. Док год дишеш, макар и на сам самртни одар легао - покај се! Примени овај лек и укротићеш пламен. Знам, љубљени, да има много духовних рана; али свака рана има свој лек. Имаш Цркву која доноси дарове Духа. Имаш мноштво мученика и много тога другог кадрог да те од греха поново позове на праведност. Оно што је грехом истрошено, благодаћу је обновљено. Свети Јован Златоусти  

Ако будеш живела испуњавајући заповести Божије, успоставићеш и пријатељство са Богом. Због чега нам је Бог дао заповести? Зар није ради нашег исправљања? Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље. Вредна је она врлина која се задобија слободно, без принуде. Потребно је да човек осети потребу за врлином и у наставку да се подвизава да је задобије. Бог нема потребу да ми творимо Његову вољу, али ми имамо потребу јер се на тај начин ослобађамо нашег старог човека. Када се човек стара да твори вољу Божију, онда се и приближава Богу и тада, не тражећи, задобија божанску благодат: узима воду директно са извора.  

У контакту са људима који су неспокојни, корисно је да се према њима понашамо што једноставније, што мирније и што спокојније, без било какве извештачене присности, али и без намерне хладноће. Овакво понашање неће наудити ни онима који су спокојни. Када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека да Бог да и они заволе мир. Свети Филарет московски

Како ћемо знати да ли живимо по вољи Божијој или не? Ево како: ако тугујеш због било чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља и изгледало да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине. Када му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу, и ако се догоди да не добије што тражи, остаје спокојан као и да је примио. Душа која се предала вољи Божијој ничег се не боји: ни претњи, ни разбојника, уопште ничег. За све што је снађе говори: '' Тако је Бог хтео ''. Ако је болесна, мисли: '' Болест ми је сигурно на неку корист, иначе ми је Бог не би послао ''. Тако се, ето, чува мир у души и телу. Старац Силуан Атонски

Добро да пазите, јер нам ђаво намешта замке. Немојте се смејати! Стоји поред вас али не можете да га видите... Чујете ли шта вам кажем. He престајте да се молите! Сваки дан да се молиш и да између осталог кажеш и ово: чувај ме Боже и од људскога зла. Бог је близу нас, обрати му се као пријатељу: дођи Господе помози ми. Када се молиш, знај да стојиш пред Христом и Богородицом. Да си смирен и да говориш: Дођи Богородице да ми помогнеш да се поправим. Богородица ће ти помоћи. Она је поред нас и чује нас. Ти волиш своју мајку и не желиш да је жалостиш. Замисли тек колико Господ воли Своју Мајку. Ко је Богородица: Мајка Творца целога света! Да волиш Господа и Богородицу. Од њих да тражиш помоћ и они ће ти помоћи. Господ и Богородица су овде на земљи. Не на престолу. Помажу својој деци и целоме свету. Богородица држи пола небеског свода и служе јој анђели и наређује им. И један лист да подигнеш и било шта да урадиш за Богородицу, Господ ће те наградити. Праведан је Господ! Њега да тражиш, a не људе. Овде смо привремено. Наша домовина је другде. Да видиш само како Господ са пажњом слуша твоју молитву, када се не молиш за материјалне ствари, већ се молиш за спасење душа. Старац Амвросије Лазарис

Свет се налази у стању дремежа, греховног сна, спава. Бог га буди ратовима, поморима, пожарима, бурама рушилачким, земљотресима, поплавама, неродним годинама... Авај! Не чује он глас Божји! Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста, па се нема времена за размишљање о својој души и вечности! Старац Сава псково-печерски

Искушења, каква по Божијем допуштењу долазе на бестидне људе који су у мислима својим надмени пред благошћу Божијом и својом је гордошћу ражалошћују су следећа: очигледна демонска искушења, која превазилазе границу душевних снага; одузимање силе мудрости коју људи поседују; жарко осећање блудне мисли у себи, која им долази по Божијем допуштењу ради смиривања њихове охолости; лака раздражљивост, жеља да се све постави по својој вољи, за препирањем речима, осуђивање, презир срца (срце које све презире и запоставља); потпуна заблуделост ума, хула на име Божије, лудачке, достојне смеха, или боље речено суза, мисли; и то што их људи запостављају, што њихова част постаје ништавна, и што им се, јавно и тајно, на разне начине, наноси срамота и поруга од демона; жеља да опште са светом и да му се обраћају, да непрестано говоре и неразумно празнослове, да увек за себе траже нешто ново, а такође и лажна пророштва и обећања која у многоме превазилазе снаге. И то су душевна искушења. Исак Сирин