Треба да се трудимо да стекнемо трајно страхопоштовање према светињи. Ако страхопоштовање према светињи дође и прођe, оно би ипак у души требало да остави смирену и топлу жељу за заједницом са Господом. Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани и да не допустимо неким тренутним ситуацијама да нас поколебају. Исто тако, у молитви треба да будемо и тихи и смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта. Онај ко од усхићења прелази у хладноћу срца, и ко није довољно учврстио мир у души својој, том је патребно још много труда да уложи. Свети Филарет Московски

Смрт је неумољива! Ни један богаташ богатством, ни среброљубиви новцем, нити јунак снагом, ни цар, ни војник не могу се искупити од смрти, и нико од њих не може понети са собом ништа што је зарадио. Наг се човек родио, наг и одлази. Само вера, добра дела, милостиња иду са њим у будући живот и нико неће помоћи: ни другови, нити ближњи. Севастијан Карагандински

Прво они, који чувају сав спољашњи поредак благочестивог живота, али немају довољно крепке воље, да би и унутрашње расположење своје хранили у складу са истинском побожношћу. Они вољно иду у храм и вољно стоје тамо, али не прилажу напоре, да би и умом стајали неодступно пред Богом. Они побожно падају пред Њега, и не много се помоливши, отпуштају узице ума и он лети, обилазећи цео свет. И испада, да су по спољашњем они у храму, а по унутрашњем стању – њих тамо нема. Остаје само обличје побожности, а силе њене нема. Други, који, ступивши у област вере, само и делају, само постављају питања – шта је то? Зашто тако? – то су људи, који страдају од празне љубопитљивости. За истином они не теже, већ само да би питали и питали. И налазећи решење питања, они се не задржавају дуго на њима, већ брзо осећају потребу да нађу друго решење. И тако иде дан и ноћ, питајући се и питајући, и никада се у потпуности не задовољавајући одговором. Други јуре за задовољствима, а они за задовољавањем љубопитљивости своје. Свети Теофан Затворник

У мисионарској делатности треба примењивати истанчане методе како би друге душе примиле оно што им нудимо - речи или књиге - без рђавих реакција. Још нешто: што мање речи. Речи парају уши, а често и нервирају људе. Одјек, напротив, налазе молитва и живот. Живот усхићује, препорађа и преображава, док речи остају бесплодне. Најбољи мисионарски рад остварује се нашим примером, љубављу и благошћу. Старац Порфирије Кавсокаливит

Разговор између Бога и Адама и Еве преноси нам драгоцен савет и учење о томе да Бог не напушта човека када овај прекрши Његове заповести. Он га неће одмах осудити, него ће му приступити. Али, како ће му приступити? Човек не чује Божије кораке, као што их је чуо Адам! Ја га, међутим, врло јасно чујем како ме прекорева: “Овде си рђаво поступио. Тамо ниси добро учинио. Зашто то радиш?” Бог се оглашава посредством наше савести: “Покај се, ти си људско биће!” Човек је непостојан. Лако пада, променљив је, несталан, склон је паду. Бог то зна јер нас је Он створио. Он је начинио човека. Међутим, Он нам је дао и благодат да се покајемо, дао нам је снагу да се подигнемо. Зашто то не учиниш? Кад те прекорева посредством твоје савести или те посредством Писма позива да се покајеш а ти то не учиниш, тада започиње осуда и кажњавање. старац Јефрем Аризонски

Лењост је велики порок и рачуна се међу смртне грехе; зато и треба себе приморавати на извршавање својих обавеза, молити Бога за помоћ, не уздајући се у своју снагу. Он ће, видећи такву нашу добровољност, дати снагу и чврстину и помоћи ће да се савлада ослабљена лењост; али без нашег старања и добровољности и Бог неће помоћи. А у случају слабости и немоћи нека наше неделовање замене: саосећање, самилост и смиреност. Жалите се на лењост. Да, она често напада оне који се труде у побожности, а ако се погреши често превладава. Ради изгона те страсти Свети Оци саветују да се држимо сећања на смрт, мука вечних и блаженства праведних, руководећи се при томе смиреношћу, која, спуштајући на нас милост Божију, потпуно ослобађа ропства лењости. Противници су лењости бодрост и страх Божији. Свети Макарије Оптински

Са годинама и старошћу, неминовно се у човека усељавају песимизам и депресија, очајање и доживљај апсурда, са убрзаним саморазарањем услед попуштања, најпре духовно-душевне, а онда и физичке, пре свега имунолошке одбране. Давање смисла овој, до краја несхватљивој борби између живота и смрти (никад се не бих усудио да кажем нагона смрти), не само да продужава живот и ствара услове за уравнотежену, па и мудру старост и често мирније и безболније умирање, већ испуњава човека љубављу према животу и људима, проширује његову личност и зрачи истинском жељом да пружи другим људима помоћ. Живот се онда завршава као зрео плод који падне са гране живота, не да иструли већ да послужи као семе новом животу. Владета Јеротић

Гнев је израз потајне мржње тј. злопамћења. Гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио. Плаховитост је (неконтролисано) распаљивање срца у невреме. Огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души. Гнев је болесно стање и ругоба душе. Неконтролисано кретање воденичног камена (гнева) може у трену да сатре и уништи жито душе и сав плод дотадашњег (духовног) подвига... Зато треба добро да пазимо. Као што тама нестаје када засија светлост, тако и светлост смирења потискује сваку таму огорчености и јарости.

Истинска вера се увек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, целовито и ослобађајуће. ''Проблеми'', ''потешкоће'', ''компликације'' су тривијални изговори човека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку! Протојереј Александар Шмеман

У дискусијама треба да изнесете само мало речи о религији и победићете. Оставите онога ко је другачијег мишљења да се искали, да прича, да прича... Ви се потрудите да он осети да има посла са мирним, сталоженим човеком. Постарајте се да утичете добротом и молитвом. А када узмете реч, говорите мало. Ништа нећете учинити ако будете говорили са жестином. Ако саговорнику, примера ради, кажете: изрекао си лаж! - шта ће произићи из тога? Ви сте као овце међу вуковима. Шта треба да радите? Споља будите хладнокрвни, али у себи се молите. Будите спремни, упућени у проблематику; говорите са смелошћу, али и са светошћу, благошћу и молитвено. Али да би сте ово чинили, треба да постанете свети. Старац Порфирије Кавсокаливит