Човек који се, оставивши своје планове, у потпуности преда Господу, живи по Божијем плану. У коликој се мери човек узда у себе самог, толико је одбачен уназад. Он не напредује духовно, јер омета Божанско милосрђе. За узнапредовање, неопходно је без остатка веровати Богу. Онај ко нема поверења у Бога и планира свој живот другачије, а после већ утврђује шта је то воља Божија, бесовски уређује своја дела и увек страда због тога. Не схватамо, до ког степена је Господ моћан и милостив. Не дозвољавамо Му да нам буде господар, да управља свим нашим делима, па се зато и мучимо. Преподобни Пајсије Светогорац

Тело је слуга, душа царица, и зато је милост Господња када се тело изнурава болешћу, јер од тога слабе страсти и човек долази к себи. И сама телесна болест се понекад рађа од страсти. Одбаци грех и болести ће те оставити. Јер, оне настају од греха, како тврди Свети Василије Велики (Слово, о томе да Бог није узрок зала, стр. 213). Откуда болести, откуда телесне повреде? Господ је створио тело а не болест, душу а не грех. Шта је од свега корисније и потребније? Сједињење са Богом и општење са Њим помоћу љубави. Губећи ту љубав, ми отпадамо од Бога, а отпадајући од Њега, подвргавамо се различним и мнобројним болестима. Главобоља настаје од неспокојног и непримереног рада наших мисли. Свети Серафим Саровски

У овоме животу је неопходно да трпимо грешке и промашаје наших ближњих, особито наших најближих. То нам је тешко да подносимо и ми то, чак, не покушавамо ни да сакријемо, услед чега се свака врлина који саздавамо у нашој души руши као кула од карата. Још се горе дешава када почнемо да се љутимо и да се свађамо. Такво понашање омета спасење наше душе и сведочи о томе да смо слабашни и млаки Хришћани, јер смо јаки само на речима, али не и на делу. Бог нам заповеда да волимо једни друге (Јн. 13, 34), да волимо непријатеље своје... да благосиљамо оне који нас проклињу... да чинимо добро онима који нас мрзе... да се молимо за оне који нас вређају (ср. Мт. 5, 44). Муж је дужан да носи бреме своје жене, жена је дужна да носи бреме свога мужа, деца су дужна да носе бреме својих родитеља, родитељи су дужни да носе бреме своје деце, свекрва је дужна да носи бреме своје снаје, снаја је дужна да носи бреме своје свекрве... Само тако можемо да помогнемо нашим ближњима, нарочито члановима наше породице. протојереј Стефан Анагностопулос  

Није могуће, докле год смо пуни себе, да се сетимо Бога, нити да уважавамо другог човека. Ово исто вели и јеврејска народна изрека: „ Нема места за Бога у ономе ко је пун самог себе“. Гордост нам не да да увидимо сву дубину нашег незнања и наше вапијуће празнине, јер тек овакав увид почиње да нас учи нашем душевном и духовном сиромаштву; ризичан је овакав увид - зато га и избегавамо - јер нас води очајању или резигнацији и доживотној агностичкој скепси. Владета Јеротић

Можете ви и на главу дубити пред ближњима ништа нећете постићи. Ближње треба само волети ради Господа. Господ је и у њима (неверујућима) јер да Он није у њима зар би они уопште и били живи?! Немојте придавати толики значај спољним догађајима. Будите више унутра, у срцу, са Господом, а њих пустите. Ви само будите љубазни и тихи, и благи према свима, не обраћајући пажњу на остало. Богу слава на крају за све! Отац Тадеј

Будући да је живот постао тежак, неки се труде да имају само једно дете и чувају се да не добију још деце. Међутим, то је велики грех, јер тиме показују уверење да ће своје животе они боље устројити него Бог. Пошто су горди, они потцењују свемудри промисао Божији. Бог види и њихово душевно и њихово економско стање, као и много тога што ми не видимо и за шта не знамо ни да постоји. Дакле, ако је породица сиромашна и тешко издржава и једно дете, родитељи се свим силама труде да се не роди и друго. На тај начин се супротстављају вољи Божијој, што није разумно решење. Напротив, требало би веровати да ће добри Бог, ако донесе друго или другу децу на свет, исто тако знати шта нам је потребно и пре него што то затражите од Њега, и да ће се побринути и за економско јачање породице. Бездетнима Бог не даје децу за њихово добро. Он нешто види и зато не даје децу. Не би требало вршити насиље на Његовим благовољењем; чак и ако би се, користећи људске начине домогли онога што желе, увериће се да им Бог није дао дете јер је бринуо о њиховом добру. Требало би знати да је добро само оно дело, које је сагласно са вољом Божијом, а не оно које остварујемо својом упорношћу и људским средствима. Старац Пајсије Светогорац

Нико никад не добија вијенац живота без страдања, без побједе над ђаволом; ко изађе против нападача и побједи га својом храброшћу и јунаштвом, добија част и славу и свијетли вијенац. Тако и ти, душо, треба да будеш јака и отрпиш сваку непријатност и понижење, а сваки пријекор да примиш с радошћу, не само без охолости и самооправдања, него и уз тражење опроштаја, јер свака увреда, неугодност, поруга, клевета, пријекор, и сваки презир и лажна оптужба даје човјеку смирење и благодат. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш у односу према ономе ко те је повриједио, нећеш доспјети у савршенство и спасти се, јер тако чине неискусни, који су обузети страстима, малодушни и слабоумни; савршенима је својствено да све то приме с радошћу и поднесу с благодарењем. Кад ђаво не може сам да напакости неком од нас, и да стане на пут добром животу, он ствара невоље које превазилазе наше снаге – хушка на нас некога од оних који су му подложни, да би преко њих, као преко својих оруђа, постигао циљ. Ако ради Царства Небеског истрпимо патње које нам људи наносе кроз непријатности, клевете и понижења, наша ће побједа имати вриједност као да је извојевана против самог ђавола. Старац Пајсије Светогорац

Туга нам је од користи само у случају када је прихватамо подстакнути или покајањем за грехе, или жарком жељом за савршенством, или сазрцањем будућег блаженства. О њој говори и блажени апостол Павле: “Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао” (2. Кор. 7,10). Постоји и друга врста туге, која је потпуно бескорисна, која у грешну душу, уместо намере да исправи свој живот и очисти се од страсти, уноси најпогубније очајање. Управо она ни Каину није дала да се покаје после убиства брата, нити је допустила Јуди да после издаје пронађе пут спасења, већ га је довела, кроз очајање које му је наметнула, дотле да се обеси. Св. Јован Касијан

Полако да ходамо, полако да говоримо, да се не трзамо, да се не учимо да реагујемо плаховито, да не започињемо разговор где нема потребе и где би само штетило и нама и другима. То ће се, уз помоћ Божију, временом одразити и на нашег унутрашњег човека. Непримерено држање, брзо реаговање, брзо ходање, слободу у опхођењу, свети Оци називају дрскошћу. То пројављује неуредно стање у нашој души. Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

Да би смо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци препоручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита и пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих молитава, онда треба читати наглас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се моли насамо. Патријарх Павле