Када је човек раздражљив и одише злобом, јасно осећа у својим грудима присуство непријатељске, зле силе; њено дејство у души је потпуно супротно ономе што говори Спаситељ о Своме присуству: Јарам је Мој благ и бреме је Моје лако (Мт. 11, 30). Када је та сила присутна осећаш се ужасно мучно и тешко - и душевно и телесно. Свети Јован Кронштатски

Свет се налази у стању дремежа, греховног сна, спава. Бог га буди ратовима, поморима, пожарима, бурама рушилачким, земљотресима, поплавама, неродним годинама… Авај! Не чује он глас Божји! Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста, па се нема времена за размишљање о својој души и вечности! У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, отуд су и препуштени разним страстима: неверју, маловерју, себичности, зависти, мржњи, частољубивости, задовољствима у јелу и пићу и другим страстима. Тек пред крај свог живота траже Христа у Причешћу, и то због вапијуће нужде, и то због обичаја који други прихватају. Старац Сава Псково-печерски

Ако је човек читаве године служио Богу и остаје и даље у тој жељи, тај труд му неће пропасти без обзира ако су се околности промениле. И у породичном животу свако може да нађе време за молитву и тиховање. Онда када нема могућности да се оде у храм на богослужење, Господ ће и домаћу молитву примити ако је она искрена и дубока. Нико од вас не тражи да служите двојици господара. За Господа се може служити и у самоћи исто као и у породици. Ако видите да ће вас породични живот ипак сметати у служењу Богу, тада се одлучите за самоћу. Свети Филарет Московски

Када се нађе у кризи, човек, скоро по правилу, наслућује два начина како да изађе из кризе. Један је начин да из ње што пре побегне, избегавајући по сваку цену да сагледа и узрок и последице кризе. Овај начин је, нажалост, најчешћи, али са последицама које су недогледне и често трагичне. Други начин, коме је сваки човек у кризи такође интимно склон јесте да кроз разјашњење узрока и очишћујућу патњу доживи нешто ново што га може учинити зрелијим, целовитијим, бољим као човека. Владетa Јеротић

Човек не може стићи наједанпут до врлине љубави; он мора да израста док дође до те највеће врлине. Кад дођемо до ње, онда престаје све, онда више за праведника закона нема, он је надишао сваки закон, он чини више него што сваки закон може да учини. Дотле, морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност и његово мишљење, уколико оно није на штету општу. Ту је држава да брани друштво од тих злочинаца којих је увек било и има''. Патријарх Павле

Погрешно схватање Бога је узрок страха од Бога, од Бога који нас воли. Нема човека без греха. Плата за грех је смрт. Ни највећи светац није без греха. Погрешна је представа о паклу у коме се грешни вечно муче. Пакао није простор, јер у Царству Небеском нема ,,тамо и овамо“ нема времена и простора који је подвојен – с једне стране уживају праведни а са друге испаштају грешници. Пакао је стање човека сада и овде; ако сада и овде, у оквирима историје не доживимо Царство Небеско и љубав Божију, нећемо моћи ни тамо да препознамо Бога зато што је пакао стање човеково. Патријарх српски Порфирије

Човек који се, оставивши своје планове, у потпуности преда Господу, живи по Божијем плану. У коликој се мери човек узда у себе самог, толико је одбачен уназад. Он не напредује духовно, јер омета Божанско милосрђе. За узнапредовање, неопходно је без остатка веровати Богу. Онај ко нема поверења у Бога и планира свој живот другачије, а после већ утврђује шта је то воља Божија, бесовски уређује своја дела и увек страда због тога. Не схватамо, до ког степена је Господ моћан и милостив. Не дозвољавамо Му да нам буде господар, да управља свим нашим делима, па се зато и мучимо. Преподобни Пајсије Светогорац

Тело је слуга, душа царица, и зато је милост Господња када се тело изнурава болешћу, јер од тога слабе страсти и човек долази к себи. И сама телесна болест се понекад рађа од страсти. Одбаци грех и болести ће те оставити. Јер, оне настају од греха, како тврди Свети Василије Велики (Слово, о томе да Бог није узрок зала, стр. 213). Откуда болести, откуда телесне повреде? Господ је створио тело а не болест, душу а не грех. Шта је од свега корисније и потребније? Сједињење са Богом и општење са Њим помоћу љубави. Губећи ту љубав, ми отпадамо од Бога, а отпадајући од Њега, подвргавамо се различним и мнобројним болестима. Главобоља настаје од неспокојног и непримереног рада наших мисли. Свети Серафим Саровски

У овоме животу је неопходно да трпимо грешке и промашаје наших ближњих, особито наших најближих. То нам је тешко да подносимо и ми то, чак, не покушавамо ни да сакријемо, услед чега се свака врлина који саздавамо у нашој души руши као кула од карата. Још се горе дешава када почнемо да се љутимо и да се свађамо. Такво понашање омета спасење наше душе и сведочи о томе да смо слабашни и млаки Хришћани, јер смо јаки само на речима, али не и на делу. Бог нам заповеда да волимо једни друге (Јн. 13, 34), да волимо непријатеље своје... да благосиљамо оне који нас проклињу... да чинимо добро онима који нас мрзе... да се молимо за оне који нас вређају (ср. Мт. 5, 44). Муж је дужан да носи бреме своје жене, жена је дужна да носи бреме свога мужа, деца су дужна да носе бреме својих родитеља, родитељи су дужни да носе бреме своје деце, свекрва је дужна да носи бреме своје снаје, снаја је дужна да носи бреме своје свекрве... Само тако можемо да помогнемо нашим ближњима, нарочито члановима наше породице. протојереј Стефан Анагностопулос  

Није могуће, докле год смо пуни себе, да се сетимо Бога, нити да уважавамо другог човека. Ово исто вели и јеврејска народна изрека: „ Нема места за Бога у ономе ко је пун самог себе“. Гордост нам не да да увидимо сву дубину нашег незнања и наше вапијуће празнине, јер тек овакав увид почиње да нас учи нашем душевном и духовном сиромаштву; ризичан је овакав увид - зато га и избегавамо - јер нас води очајању или резигнацији и доживотној агностичкој скепси. Владета Јеротић