Тешко би било живети на земљи када заиста не би било никога ко би нам помогао да се снађемо у животу. Али над нама је Сам Господ Сведржитељ, Сама Љубав. Ослони се на вољу Господњу и Господ те неће посрамити. И ослони се делима, а не речима... Наш живот је постао тежак управо због тога што су га људи искомпликовали својим мудровањем. Уместо да се обраћају Богу за помоћ они су почели да се обраћају своме разуму и само на њега да се ослањају. Не бој се ни невоље, ни болести, ни страдања, нити било каквих искушења. Све су то посете Божије, које су теби самоме на корист. (преп. Анатолије)

Kако треба да се молимо? Треба да осећаш да си ти мало дете, а Бог да је твој отац. Почни да га молиш. Ако понекад затражиш и неку глупост, ништа не брини, неће се љутити... Подариће ти оно што је за тебе најбоље. То је као када дете тражи од свога оца да му купи мотор, јер верује да је одрасло, а његов отац, пошто се боји да се детету не догоди нешто рђаво, може да отеже, али му напослетку купи аутомобил. Старац Пајсије

Христос је живео у смирењу, а садашњи хришћани воле да живе гордо и раскошно. Христос се просто и искрено понашао са сваким, а садашњи хришћани са лукавошћу и извештаченошћу. Христос је живео у великом сиромаштву, тако да није имао где главу заклонити, мада је Господар свега могао имати све; а садашњи хришћани само о томе мисле и брину се, како би сакупили велико богатство и, када би било могуће, богатство целог света држали би код себе. Христос је избегавао почасти и славе иако је достојан сваког поштовања и слављења, а садашњи се хришћани старају свом силом да буду у овом свету поштовани и славни. Христос је живео у љубави и милости, а садашњи хришћани мрзе један другог, оговарају, клеветају и руже један другог, краду, пљачкају, отимају и један другом праве замке и сплетке. Христос се ником није светио за увреду, премда је могао једним Својим мигом да уништи све Своје непријатеље; а садашњи се хришћани и речима и делима свете један другоме. Христос је према хулитељима Својим био кротак, незлобив, и будући укореван није укоревао; а садашњи хришћани један другог укоревају, грде и својим језиком, као оштрим мачем, секу. Христос је у великом трпљењу живео; а садашњи хришћани, ако их задеси и нека мала невоља, ропћу, хуле и псују. Код Христа је била само ова брига: да испуни вољу Свог Небесног Оца и да изврши дело спасења (што је и испунио и извршио); а код садашњих хришћана је све друкчије. Они заборављају вољу Божју и сву бригу полажу око тога, како да се допадну људима и да испуне своје прохтеве! Свети Тихон Задонски

Снага нације је у њеном служењу Богу, јер су зло и гордост осуђени на распад, а добро је неуништиво. Чак и његови наизглед привидни порази служе као семена за нова узрастања. Онај ко не воли друге народе и нације не може да воли ни свој народ, јер воли самог себе под маском љубави према народу. Истинско национално достојанство је способност за хришћанско служење људима, тиме нација умножава своја духовна богатства. Смирење није капитулација пред злом, него савез са Богом. Волети непријатеља не значи слагати се са њим, спуштати мач онда када треба штитити своја огњишта и гробове предака; то значи видети у сваком човеку појаву вечности - образ Божји, макар и помрачен незнањем и гресима. Архимандрит Рафаил Карелин

Нико не зна ко је Отац, осим Сина, и ако Син xoћe коме открити (Лк.10,22). Син је био на земљи и све неопходно нам открио – било сам, било кроз Духа Светог, који је деловао у апостолима. Према томе, о Оцу и о Божанским стварима можеш знати једино из онога што нађеш у Јеванђељу и Апостолским списима. Више од тога не тражи, и не мисли да ћеш било где другде наћи истину о Богу и плановима Божијим. Какво само благо ми имамо! Све је већ речено. Не лупај главом, него само са вером прими оно што је откривено. Откривено је да је Бог један по суштини, а тројичан Лицима: Отац, Син и Свети Дух. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да је Триипостасни Бог све створио речју, да све држи у својој десници и да о свему промишља. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да смо били у блаженом стању и да смо пали, и да се ради нашег обновљења и искупљења Син Божији, Друго Лице Пресвете Тројице, оваплотио, страдао, умро на Крсту, васкрсао и вазнео на небо. Прими ту истину са вером и држи је се. Откривено је да онај ко жели да се спасе мора да поверује у Господа и да, примивши Божанствену благодат у Светим Тајнама, живи по заповестима Господњим, борећи се са страстима и похотама, посредством одговарајућих подвига. Прими ту истину са вером и делај по њој. Откривено је да ће онај ко живи по указању Господњем по смрти ступити у свете обитељи, које носе предукус вечног блаженства, док ће онај ко живи супротним животом по смрти предокусити адске муке. Прими ту истину са вером и њоме уразумљуј и одушевљавај себе на добро и на подвиге. Све са вером примај и верно чувај. Нема потребе де се ломи глава ради измишљања било чега свога. Немој слушати оне који много мудријаше, јер су пошли у непознатом смеру. Свети Теофан Затворник

Знак милости према нама од Господа или Пресвете Мајке Његове, после или у време молитве, јесте мир срца, нарочито након напада било какве страсти, којој је својство одсуства душевног мира. По срдачном миру и некаквој светој нежности срца, лако можемо да препознамо да је наша молитва услишена и тражена благодат дарована. Успех молитве препознаће се и по духовној сили, коју ми изнутра примамо, према обављању дела нашега звања, и према унутрашњој светлости, која јасно улази у душу. Свети Јован Кронштатски

Сиромаштво духом, смиреност, изазива плач над собом; плач над собом изазива кротост; кротост изазива глад и жеђ за правдом; глад и жеђ за правдом изазива милостивост; милостивост изазива чистоту срца; чистота срца - мир и миротворство; миротворство - радо подношење гоњења правде ради; радосно подношење гоњења правде ради изазива благу негневљивост; блага негневљивост – бестрашће; бестрашће – потпуну преданост Богу; преданост Богу – непротивљење злу злом; непротивљење злу злом изазива љубав према непријатељима. Љубав према непријатељима је завршна врлина, круна свих врлина. Преподобни Јустин Ћелијски

Моћ љубави је у нади. Надом очекујемо награду за љубав. Нада је обогаћење невидљивим благом; нада је сигурна ризница пре ризнице. Она је одмор од мука, она – капија љубави, она убија очајање, она је слика будућих добара. Недостатак наде представља ишчезавање љубави. Са њом су везане наше муке, на њој се граде наши подвизи, њу милост Божија окружјује. Монах који је њоме испуњен, употребљава је као нож којим коље униније. Наду рађа искуство дарова Господњих. Јер, ко дарове Божије није осетио, не може а да не сумња. Нада побеђује гнев: она не постиђује (Рим.5,5). А срдит човек није пристојан. Свети Јован Лествичник

Kад бисмо имали љубави, љубав би покрила сваки грех. А светитељи тако и чине када виде људске недостатке. Мислите ли да су Свети слепи и не виде? Има ли кога да више мрзи грех од њих? Па ипак, они не мрзе човека и не осуђују га, не окрећу главу од њега, него састрадавају са њим, тугују због њега, уразумљују га, лече га и чине све да би га како спасли. Дуготрпељивошћу и љубављу они га привлаче и придобијају, поступају с њиме као мајка с развратним сином, како би га временом исправила. Свети Теодор Студит

Бог нас је створио самовласне. Свако размишља о ономе шта хоће: могу да мислим о будалаштинама, а могу о блаженству светих; то је као када на столу има пет јела, па кажеш: ''ово ћу узети, а ово нећу''! Могу да почнем и да прекинем та размишљања кад год хоћу, то је умна сила коју нам је Бог усадио. Али, отуда и договорност. Архимандрит Пајсије Хиландарац