Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе и то из љубави према Богу и ради дела добротетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство како да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију – та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја. Тек та нада умириће га и у њега улити радост. Серафим Саровски

Данас су многе речи изгубиле и своју важност, изгубиле и на вредности, некако су постале свакодневне. Једна од тих речи, тачније, израза јесте и оно чувено „волим те“, која се чује на сваком кораку. Поготово млади људи, у заносу своје младости, у заносу заљубљености, врло су спремни да често кажу једно другом, и то је лепо, рећи то „волим те“. Међутим, треба то „волим те“ умети рећи и после 5 година брака, и после 10 година, и после 15 година, и после 30, и после 50. И, ако се неко пита, а требало би да се пита: шта, заправо, за нас, православне хришћане, значе речи „волим те“, онда би једина православна дефиниција тих речи могла да буде: „Рећи некоме: волим те, значи рећи му: ти никада нећеш умрети“. И то је оно што се заснива на нашој вери, на вери у Васкрсење, које је камен-темељац свега онога што ми, заправо, јесмо. Протојереј-ставрофор Милош Весин

Нека вас Бог помогне! Моја молитва је: "Господе, помози онима који су прешли мој праг да достигнy рај!" Јер ако се молим да достигну Небо, Бог ће и мене прихватити. Јер то је оно што ми је отац рекао, ако се молим само за себе, онда добри Господ ме неће примити самога у рај ... Али ако се молим да свако ко је дошао код мене, буде примљени у рај, онда сам и ја примљен ... Ми имамо одговорност да се молимо једни за друге [Јаков 5:16] ...Колико год можете ... без духовног Оца је опасно ... види, то је то! Старац Прокло

Познато је да је у Дечане, испод ћивота Светога Стефана Дечанског, зарад својих невоља долазило много Шиптара, понекад чак и у већем броју него Срба. Десио сам се једном у порти манастира и чуо разговор, када је из цркве излазио Шиптар са мајком, женом и болесним дететом. Један младић, досељеник из Црне Горе, који се ту затекао, упита несрећног оца: "Шта ти овде тражиш од нашег свеца?" - "Ја нисам дошао ни вашем ни нашем свецу" - одговори Шиптар - "већ свецу Божјем. А кад је Божји, онда је он и ваш и наш. Јер, да светац мисли оно што мислимо ја и ти, не би му долазили ни ја, али ни ти." Црногорац ућута, а Шиптар ми приђе да тражи благослов за дете. патријарх Павле

Осећаш се као грешник безбожни, прљави, лукави, хулни и зато не желиш да приступиш Владичици и да Јој се молиш - али управо зато што си свестан да си такав грешник усрдно се помоли, немој лежати у калу греховном, приђи Владичици, стани пред икону Њену у нади да је ту Она Сама, покажи Јој без стида своје ране греховне, осети према њима гађење и моли Је да те очисти од те духовне губе и нећеш бити постиђен. Сведобра те неће презрети, Пречиста и Свесилна ће те очистити као што је Господ очистио десет губаваца. (свети Јован Кронштатски)

Љубав према Богу је једина љубав којом треба да љубимо све своје ближње, јер уколико љубимо ближње више него Господа, нисмо Њега достојни, и та љубав према ближњима нема своју пуноћу. Ако помислимо да радост и смисао својега живота можемо зидати на неком и нечем другом, било ко да је од овога света, онда ћемо се преварити у најмању руку. Зато што свака љубав и сваки темељ живота који није сам Христос јесте пролазан и јесте од овога света. А уколико ми предамо читавим својим бићем себе Христу и уколико Њега доживимо као своју најелементарнију и најважнију потребу, и трудимо се да у тој потреби и живимо, онда ће по мери нашега труда и све остале наше љубави и везе, све остале наше вредности, све друго што нам је важно добијати свој вечни смисао.

За време трудноће мајка мора сву своју пажњу да усмери на то да сачува у својој утроби дете, памтећи да је оно будући храм Божји и пребивалиште Духа Светога. Мајка-хришћанка не само да мора да чува свој физички живот и здравље, већ нарочито духовно-морални живот, имајући у виду да за време боравка у утроби дете прима духовно-моралне особине своје мајке. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом, живећи њен живот. Ето зашто хришћанка за време трудноће мора што чешће и усрдније да се моли Богу, да чешће и дуже размишља о премудрим својствима и делима Божјим, а такође је дужна да води умерен живот и строго суздржан, памтећи да од свега овога зависи карактер и морално-духовни лик њеног детета. Старац Сава Псково-Печерски

Удаљити се од света, то не значи побећи од породице, или од друштва, него оставити начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве који су потпуно супротни духу Христовом, који смо примили и који сазрева у нама Свети Теофан Затворник

У заклону је Господњем праведник, у заклону високом: вода до њега неће допрети нити ће га потоп удавити. Ни Ноја потоп није удавио, јер Ноју је Господ био заклон високи. Но има, браћо, један потоп гори од потопа воденог, то је потоп страсти. Кад се страсти разгоре, кад се задиме и зацрне, кад пусте и разлију унаокруг смрадове своје — где ће човек побећи, и ко ће га спасти? Једино под руку Господа, једино у заклон Његов, заклон високи. Потоп страсти појурио је био за Давидом, но он је побегао и склонио се под руку Господњу, у заклону високом спасао се од огња, од дима и смрада гонећих страсти. Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти. Он је ваистину високи заклон. Прибегнимо к Њему, и сакријмо се под скут Његов. Пас се показује лав према просјаку а као празна врећа пред ногама господаревим. Господе Свевишњи, што седиш на високом престолу, Ти си нам заклон високи. Буди нам милостив Створитељу наш, и пружи нам руку, да се уздигнемо до заклона Твога. Спаси нас вода плахих, што јуре да нас потопе. Теби слава и хвала вавек. Амин. Свети Владика Николај Велимировић

Потребно је држати се златне средине, крајеви су погубни. Златна средина у свему земаљском, а најпре у небесном, духовном. Ко брзо јури напред, тога треба зауставити. А ко због нерада или немоћи много заостаје и не брине се за спасење душе, таквом треба помоћи да се пробуди из сна, да корача равноправно са онима у средини, не истрчавајући напред нити заостајући. Свети Севастијан Карагандински