Речи „у тамници бејах и не посетисте Ме, гладан бејах и не нахранисте Ме“ не морамо увек схватити буквално. Ако и не можемо неког посетити у тамници, ако данас нема логора – али увек ће бити тамница унутар душа људских, увек тамних собичака у које се плашљиво повучемо повређени од света; увек ће бити душа гладних утехе и речи Божије; увек ће непријатељ рода људског мраком обавијати хришћанске невесте заточене у земљаним сасудима. Када смо то изгубили милост, а када саосећајност из које се милост рађа? Где је то братољубље о коме слушамо проповеди? Зашто не спроводимо веру у дело и чинимо је мртвим словом на папиру? Брукамо Господа пред лицем незнабожаца! Пуна су нам уста речи о миру и љубави, али делатно мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру. Није ми намера икога да вређам и молим за опроштај свакоме коме ово смета. Жеља ми је само да свако од нас, ко се усуди да себе назове хришћанином, не допусти себи да разапне изнова Христа у себи и другоме. Старац Јефрем Аризонски

За јединство са Христом није довољно само сједињење нашег тела и Христовог Тела. Примање Христовог Тела је благотворно кад духом стремимо ка Њему и сједињујемо се с Њим. Примање Христовог Тела, уколико се духом одвраћамо од Њега, има сличности с тим како су Христа додиривали они који су Га тукли, који су Га ударали и разапињали. То што су Га додиривали није им послужило на спасење и исцељење, већ на осуду. Свети Јован Шангајски

Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте му туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије вечности. Мрзе вас јер су вам разни погледни на свет, разна мерила. Ви волите оно што Господ Христос воли, а они воле оно што страсти њихове воле. Ви чините оно што Господ Христос чини, а они чине оно што сласти њихове хоће да они чине. Мрзе вас јер су од света, а ви нисте од света. Шта ћете онда од оног света, од Христовог света, од Божијег света? Ви сте у овом свету, али нисте од овога света. Корење вашег бића је горе на Небу, тамо је Отаџбина ваша, а овде сте привремено, као у туђини. У овом свету ви сте ускоци вечности. Радујте се што вас свет мрзи, то је знак да нисте од овога света, него од Христовог. Не бојте се што свет мрзи Христову Цркву, то је само знак да она није од овога света, већ од Христовог. Ви сте света дружина Христова, од онога света у овоме свету, против зла у овоме свету. Вером својом у Господа Христа ви бијете и убијате зло и ђаволе, зато вас они и мрзе и устају на вас кроз противнике ваше. Али, не бојте се; ја вас, вели Господ, избавих од света, дигох вас изнад света, изнад његових жеља и страсти, изнад његових грехова и сласти. Ви сте недостижни за смрт, ви као светлост на висини обасјавате сва зла у низини, зато вас и мрзе, зато и гоне. свети ава Јустин

И жалиће човек што је проживео животни век и није задобио добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема времена за покајање, за сузе и молитве. Посебно је опасна изненадна смрт. Зато не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. Све ће непријатељ украсти,а нама ништа-празна кандила. Севастијан Карагандински

У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они, који се стварно осећају грешни пред Богом. У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да нечију молитву не би реметила. Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитве. Ипак таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста. За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5,13). Патријарх српски Павле

Христос је међу нама. Христос царује у свима који су у Христа крштени и ми се не плашимо. Вероватно ћемо пасти у искушења, али наш Избавитељ је близу, јер каже: Ја сам победио свет (Јн. 16;33). Према томе, и ми ћемо такође победити, чак и ако се за тренутак море претећи заталаса. Никога се немојте плашити. Плашите се само Бога који може да нас баци у огањ паклени, уколико не будемо обазриви. Дакле, блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царствo небеско (Мт. 5;10). Не заборавите шта су пропатили хришћани древних времена да би сачували веру у Христа. Скривали су се у катакомбе, били су прогоњени, патили су. Блажени смо и ми који смо прогоњени због наше жеље да се клањамо Богу и да очувамо своју чистоту. Много тога ћемо проћи. На крају ће, међутим, победити Распети Исус, јер је Крст наше прослављено знамење. Не плашите се. Бог је с нама. (старац Јефрем Аризонски)

Ум заслепљују три страсти: среброљубље, славољубље и сластољубље. Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа. Јер ће дух да буде заточеник плоти. Ништа тако брзо не гаси код нас дух вере као неуздржање, похлепа и преједање, расејан, распојасан живот. Забрањуј себи чулна задовољства са надом да ћеш уместо њих добити задовољства виша, духовна, Божанска. Свако везивање за земаљско је ђавоља жеља и жеља нашег самољубља. Старац Сава Псково-печерски

Телесним искушењима припадају: болести од којих човек увек болује, замршени, тешко разрешиви догађаји, свакодневни сусрети са рђавим и безбожним људима; или пак човек пада у руке насилника или његово срце изненада и без икаквог разлога осећа страх, или често трпи страшне, за тело погубне падове са стена, са високих места или нечега сличног; или, најзад, осећа оскудицу у ономе што помаже срцу Божанском силом и надањем вере; краће речено, све што је немогуће и што превазилази снаге сустиже и њих саме и оне који су им блиски. Све то, што смо изнели и набројали, спада у искушења гордости. Она се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар. Њему се све ове недаће дешавају сразмерно томе колико је таквих гордих помисли усвојио. Према томе, по врсти својих искушења закључи о путевима истанчаности свога ума. Ако увидиш да су нека од ових искушења повезана са раније наведеним искушењима, знај да, колико их имаш, толико је у тебе продрла гордост. Свети Исаак Сирин

а) Љубав Божја према роду људском, јер "Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединородног дао за њега." (Јн. 3, 16) б) Васпостављање у палом човеку лика и подобија Божијег, како о томе пева Света Црква (1. канон на Рождество Господње, песма 1: "Онога који је био по лику Божијем, па је преступљењем пропао, који је отпао од најбољег, божанственог живота, поново обнавља премудри Творац". в) Спасење људских душа, јер "не посла Бог Сина Свога у свет да суди свету но да се Њиме свет спасе." (Јн. 3, 17) Дакле, и ми, следујући циљу Искупитеља, Господа нашег Исуса Христа, треба да свој живот проводимо сагласно Његовом божанственом учењу, да тиме задобијемо спасење душа својих. Свети Серафим Саровски

Овде се поставља значајно питање! Ако се молимо, да не паднемо у искушење, како онда можемо доказати добродетељ своје постојаности и одлучности која се тражи у Св. Писму? " Блажен је човек који претрпи искушење" (Јаковљ. 1, 12). Дакле, речи Молитве: "не уведи нас у искушење", значе: не допусти нам да будемо побеђени у искушењу. Јов је кушан, али не уведен у искушење, јер: "не рече безумља за Бога " (Јов. 1, 22), и не упрља уста богохуљењем, што је од њега захтевао кушач. Искушавани су били Авраам и Јосиф, али ни један од њих није био уведен у искушење, јер недан не испунио захтјеве кушача (ђавола). Свети Касијан