Молим те, сине мој, немој никада да осуђујеш, никога. Сети се како је Христос на прашини исписао грехове оних који су хтели да убију жену ухваћену у прељуби. Чувај се да се не заразиш туђим грехом али сажали се на човека који је заражен. Можда се не каје, можда је зао и жели да зарази намерно и друге, али сажали се јер - умире. Немој да осуђујеш јер ће тако и Бог онда теби судити. Св. Гаврило Грузијски

Наш живот зависи од наших мисли и наших жеља. Ми око себе стварамо хармонију и дисхармонију. И у породичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења. Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом. Кад помислимо нешто добро својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целоме свету, ми им заиста много помажемо, јер мисао је снага и моћ. Отац Тадеј

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао. Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге. Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно. Свети Филарет Московски

Новозаветна молитва има своју новозаветну садржину и свој новозаветни метод. Сав живот новозаветне личности прожет је молитвом: молитва је атмосфера у којој она живи окружена са свих страна Јединим Истинитим невидљиво – видљивим и видљиво – невидљивим Богом; молитва је путовођ, васпитач и учитељ богочовечанске вере; молитва је стил, молитва је језик новозаветне личности. Божанска је светоотачка истина: „молитва је хоровођа у хору врлина“. Њоме се задобијају, њоме множе, њоме развијају, њоме расту, њоме усавршавају све еванђелске врлине. Она је главни посредник између човека и Бога. Она је неимар новозаветне личности. У њој треба да је све богочовечански свето и узвишено. Зато Господ захтева да у молитви не буде ништа фарисејско, ништа лицемерно… Од својих следбеника Господ тражи да чине молитве не ради људи него ради Бога: да сву душу своју унесе у молитву; да све биће устремљују к Богу, не расејавајући ум свој кроз немолитвене помисли… Ава Јустин

Врлина, ма како била велика, губи своју вредност, ако је спојена са сујетом, са славољубљем са гордошћу, или са ма којим другим пороком. Милостивост је небоземна врлина која зрачи из видљиве и невидљиве природе. Отац наш небески љуби и пријатеље и непријатеље своје, сунцем својим обасјава и зле и добре, милостив је према праведнима и неправеднима. Он све то чини из љубави, не из каквог другог разлога. Господ Христос жели да и његови следбеници подражавају у свему Оца свог небеског, да све што чине, чине из љубави, а не из неке сујете, из неког славољубља. Под милостињом ваља разумети свако праведно, добро, христолико дело… Бог кажњава или награђује, не само дело наше, већ и намеру нашу…. Христолика милостиња има своју богочовечанску суштину и свој богочовечански метод. „Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери...“ .. богочовечанске методе: „Ти када чиниш милостињу, да не зна левица твоја што чини десница твоја“… „Нека милостиња твоја буде тајна, и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно“… Бог је свуда присутан; што човек учини тајно у овом животу, јавно је за Бога одмах, а за све људе биће јавно на дан Страшног суда…. Тада ће привремена, мала, тајна учињена милостиња бити награђена бескрајном милостивошћу Божјом: милостива личност добиће вечно блаженство у вечном и свеблаженом царству Пресвете Тројице. Ава Јустин Ћелијски

Добро је говорити истину када обавеза или љубав према ближњем то захтевају од вас. Али, то треба чинити тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо као неко ко можда боље од других познаје истину. Поред тога, потребно је да знамо људе и догађаје, да се не би догодило да уместо истине кажемо укор и да уместо мира и кротости, начинимо непријатељство и штету. Свети Филарет Московски

Гледајући на свет, немојмо мислити да смо се одрекли нечега великог, будући да је и цела земља мала у односу на небо. Због тога, чак и да смо свет напустили као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског. Онај ко се одриче целе земље као господар над њом, сличан је ономе ко баца једну драхму од бакра да би добио сто драхми у злату - он оставља мало да би добио сто пута више. Св. Антоније Велики

Хришћанско срце, када прими у себе нешто божанствено, не потребује други неки доказ са стране да му је то баш од Господа дошло, него самим деловањем примљенога уверава се да је то - са Небеса: јер у себи осећа плодове духовне: љубав, радост, мир и друго (Гал. 5, 22). Томе насупрот, ђаво, и да се претвори у анђела светлости (2. Кор. 11, 14), или представи благоликим мислима, (тако делује да) срце човеково ипак свеједнако осећа неку нејасноћу и немир у мислима. Објашњавајући то, Свети Макарије Египатски говори: "Макар нам ђаво и светла виђења пружао, он ипак добро дејство на нас преко њих не може вршити - то је извесни знак његовог " масла". Дакле, човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско, како о томе пише Свети Григорије Синаит: по деловању можеш познати да ли је светлост која је просијала у души твојој, Божија или сатанина... Преподобни Серафим Саровски

Истинско је богатство и велика срећа када муж и жена живе у слози, сједињени једно са другим као једно тело... Такви супружници, макар живели у сиромаштву и били сасвим скромни, могу бити срећнији од свих, јер се наслађују истинском срећом и увек живе спокојно. Оне, који живе у таквој супружничкој заједници ништа не може исувише ражалостити нити нарушити њихову тиху срећу. Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро. Ни злобне клевете нису опасне за супружнике који су, као моћним бедемом, ограђени једнодушјем у Богу... То умножава њихово богатство и свако обиље; то к њима привлачи и велику Божју благонаклоност. Свети Јован Златоуст

Треба да верујете да ништа лоше не може да вам се догоди ако то не допусти Господ. А Он невоље шаље из љубави према нама, или као казну за грехе, како би нас овде очистио од њих или да би испитао нашу веру или да би предупредио грехе. А да и сама казна долази од љубави Божије према нама, учи нас Свето Писмо: Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. Ако подносите карање Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега Отац не кара? Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12, 68). Видите, када ми бивамо кажњени, онда смо као деца код Господа, док ако казне нема, онда смо као копилад, а не као рођена деца. Тако, када вас притисну невоље, знајте да вас Господ није заборавио и да промишља о вама. И будите сигурни да Он неће послати искушење које превазилази ваше снаге. Св. Макарије Оптински