Ко искључиво живи за самог себе, и ни о ком другом не води бригу, тај је сувишан, тај није човек него изрод људског рода. "А шта ће бити", кажеш, "ако своје оставим, а о туђем будем водио бригу?" Не, није могуће да онај који води бригу о другима у исти мах не води бригу и о себи. Онај који води бригу о благостању других, никога неће ожалостити, са свима ће састрадавати, свима ће помагати онолико колико може, ни од кога ништа неће одузимати, неће присвајати себи туђе, ни красти, ни лажно сведочити, уздржаваће се од сваког порока, чуваће сваку врлину, молиће се за непријатеље, добро ће чинити онима који му раде о глави, ни са ким се неће свађати, ни о коме неће злу рач изговарати макар сам слушао небројена хулења, него ће рећи заједно с апостолом: Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим? (2 Кор. 11, 29). Ако пак будеш тражио само своје, онда се уопште нећеш бринути о туђем. Убедивши се, тако, да нам нема спасења ако не будемо водили бригу о општој користи, и гледајући оног слугу који је закопао свој талант, изаберимо онај бољи пут да бисмо добили живот вечни, којег да сви будемо удостојени по благодати и човекољубљу Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин. Беседа 77. светог Јована Златоустог на Јеванђеље по Матеју.

Молитва је моћно оружје, непојмљиво благо, непотрошиво богатство, тиха лука, извор мира, корен, исходиште, мати неизбројивих добрих ствари - моћнијих него што је земаљско царство. А када кажем молитва, не мислим на ону лагану - која се врши несмотрено, већ на ону која се остварује кроз борбу, болном душом и напрегнутим умом. То је молитва која се успиње на небо. Зато, загрејмо душу сећањем на почињене грехе, повредимо је не зато да бисмо је растужили већ да би се могла огласити, да би постала будна и чак дотакла небо. Ништа не успева да растера немар и небригу колико рањеност и патња, који сабирају ум из расејаности по околини и доводе га самом себи. Онај који успе да себе на тај начин молитвено гане, сабира велику радост у својој души. св. Јован Златоусти

Душа која чезне за Богом и Његовом Милошћу је слична сунцокрету. Ако та душа престане да чезне за Њим она вене. Неопходно је да у овом животу осетимо Христа. Онај ко га није осетио овде неће га осетити ни тамо у будућем животу. Али како да неко осети Христа? Начин на који се ово постиже је непрестана Исусова Молитва, која дозива Христа у наше душе. Али вас молим да све слике из ума и срца истерате да би Христос био у срцу. Како ово урадити? Поново, Исусовом Молитвом. Свети Варсануфије Оптински

Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама. Он неће чути и ваша молитва ће вам се уписати у грех. Благодари Богу што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, не брини се да ли ће се људи друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив. Старац Гаврило Грузијски

Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије. Ко је умерен у речима, умерен је и у делима. Ко пази на речи које треба изговорити, када и где, пазиће и на своју делатност, руковођен врлином и побожношћу. Свети Нектарије Егински

Разуме се да су још и Адам и Ева згрешили што су помислили да могу на лак начин да буду као Бог. Христос од нас тражи: "Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески". Али за то треба труда, узрастања у свему добру, а не - поједеш воћку и механички постанеш као Бог. Дакле, наш однос према Богу је у већини механички, а требало би да наш однос према Богу, према нашој вери буде и моралан. Ово спољашње, механичко, треба да буде само пројекција оног унутрашњег, али је de facto код већине наших верника присутна само формалност. То вам је као један рам који је остао без слике. Свакако да рам има свој смисао, да даје слици чврстину и стабилност, али ипак је најважнија слика. Имати рам, а слику изгубити или је издати, то је у сваком случају несрећа. Патријарх Павле

Ако путници знају, рецимо, колико је каменова у калдрми пута и колико је зрна песка под калдрмом, и ако знају имена свег дрвећа и свих травки што расту покрај пута - шта им помаже све то знање, ако не знају где је пут почео, и где ће се завршити, и одакле су пошли и куда иду? Владика Николај Велимировић

Трпљење у сваком делу рађа храброст. Храброст рађа расположење, расположење - истрајност, истрајност - узрастање. Узрастање на делу утишава неуздржљивост тела и умирује жељу сладострашћа. Жеља покреће чежњу, чежња - љубав, љубав - ревност, ревност - топлину, топлина - устремљење, устремљење - усрдност, усрдност - молитву, молитва - тиховање. Тиховање рађа зрење, зрење - знање, знање - поимање тајни. Крај тајни је богословље. Плод богословља је савршена љубав. Плод љубави је смирење, смирења - бестрашће, бестрашћа - предвиђање, пророштво и предзнање. Речене врлине нико не поседује у савршеном стању, нити се одједном уклања зло. Напротив, са порастом врлине умањује се зло, да би најзад потпуно нестало. Свети Григорије Синаит

Свети Анастасије Синаит каже да је злопамћење теже од убиства и прељубе, од свега тежи гријех, а Свети Јован Златоусти својим колосалним умом тумачи Христову науку о праштању у бесједи о незлопамћењу. Када је Свети Петар, тај ватрени апостол који пада и посрће, али који открива да је Христос Син Бога Живога, с усхићењем питао Господа да ли до седам пута да опрости брату, пао је на испиту по ко зна који пут када је чуо од Учитеља да треба да опрости не седам пута него седам пута седамдесет и седам – другим ријечима, безброј пута. Опростити, љубазна браћо, на древном грчком кажемо сихоро, а хорос је простор. Када молимо некога за опроштај, као да га питамо има ли у његовом срцу простора, мјеста за нас. Срце нашега Господа никада није било без мјеста за свакога који моли за опроштај. Какав Бог и какав Господ !...“ Владика Григорије Дурић

Тело је слуга душе, а душа је царица. Због тога изнуривање тела болестима представља милосрђе Господње, будући да од њега слабе страсти и човек долази себи. Уосталом, и сама телесна болест се понекад рађа од страсти. Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха, као што тврди Свети Василије Велики. Свети Серафим Саровски