Чувај се да се не заразиш туђим грехом али сажали се на човека који је заражен...
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Молитвом се задобијају, множе, развијају, расту, усавршавају све еванђелске врлине. Она је главни посредник између човека и Бога.
Бог је свуда присутан; што човек учини тајно у овом животу, јавно је за Бога одмах, а за све људе биће јавно на дан Страшног суда…
Врлине или мане једног човека врло лако могу бити и наше ако се одлучимо да са тим човеком имамо заједницу…
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…
Када вас притисну невоље, знајте да вас Господ није заборавио и да промишља о вама. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.
Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Нагон у човеку је изванредна погонска снага која му је дата на слободно располагање…
Данас ти јадаш и плачеш над милим и драгим ти покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати…
Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Када се младенци заруче, да се исповеде, да се причесте, да се венчају у цркви и после три дана да се споје. То се онда, браћо моја, зове благословеним браком. Тада, браћо, да вам хиљаде, милијарде препрека и чини баце, ништа се не лепи.
Опијање и пушење дувана спадају у веома лоше по тело и по душу погубне навике...
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Свети оци признају да већину помисли, и то најопаснијих, прикривених привидом добрих дела сугерише ђаво. Ипак, он никога не може да превари без његовог пристанка...
Црква свесно прима на себе сав терет гнева као што је Христос узео на себе грехе света...
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…