Колико је вреднија душа од тела, толико је и милост учињена души већа од милостиње учињене телу.
Када ум сиђе у срце, тиме се васпоставља зајединца ума и срца, која поново пресаздава наш духовни организам.
Постави себи правило да сваки дан, још док седиш код куће, размислиш шта ти се све може у току дана пријатно и непријатно догодити и које се све страсти и раздражења тим поводом могу у теби покренути, па се унапред припреми како да их у клици угушиш и не дозволиш да се појаве.
Да се трудимо да веру своју извршујемо у светим и честитим делима, и да се тиме приближимо Богу.
Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!
Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.
Држите се благословене вере ваших предака - ви не можете наћи бољу веру на целом свету. Држите се народних обичаја своје Цркве, боља Црква не постоји.
Неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље које снађу неку породицу, последица су рђавих мисли њених чланова.
Оно што ми можемо да урадимо јесте да се поправимо од данас. Да сваки од нас обећа пред Христом који страда и који бива вођен на распеће, пред гробом оца Јустина: "Господе! Мајко Божија! Свети архангеле Гаврило! Свети оче Јустине! Од данас обећавам да гријех мој који имам у себи, био он тајни или јавни, ја ћу од данас да прекинем са њиме”! А колико гријехова имамо у себи!
Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље. Вредна је она врлина која се задобија слободно, без принуде.
Слободна воља свих разумних бића, била је кушана и до сада се искушава, док се не потврди у доброти. Јер без искушења, доброта није чврста.
Лакомислена омладина расипа своје сјајне енергије и таленте своје душе и тела врло брзо, уништавајући за овај живот и вечност, све добро што су урадили. У међувремену појављује се опака болест у земљи – празнина и незадовољство – неизоставна последица дивљих задовољстава. Појављује се жеђ за задовољством, која је још више појачана задовољавањем ниских страсти, које коначно постају неутољиве.
Иако се човек може наћи у немоћи, то уопште не значи да је он напуштен од Господа...
Труди се да дођеш до детиње простоте у обраћању и са људима и у молитви Богу. Једноставност је највеће благо и највећа врлина човекова.
Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха.
Лењост је велики порок и рачуна се међу смртне грехе; зато и треба себе приморавати на извршавање својих обавеза, молити Бога за помоћ, не уздајући се у своју снагу.
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло.
Не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела...
Истински пост је да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан...
Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко колико да се једе - мало.