Ако у било чему претераш, не сачуваш будност и трезвеност, твоја чистота прелази у глупост...
Не сабирајте себи блага на земљи, него тражите Бога, тражите са сузама, тражите, људи, док не буде касно... Сутра није у нашим рукама.
Неопходно је чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и најмањи, не саживи са нама...
Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету, или се ја полако одвајам од Њега и бежим од Њега...
Не гледај на женска лица (а жена на мушка), избегавај сећање на њих - одгони и одсецај одмах сваку нечисту помисао...
Посматрајте свет само кроз призму љубави, и нестаће сви ваши проблеми...
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Будимо опрезни, а гневом (на ђавола) и ватреном молитвом уклонимо сваку рђаву помисао...
Врлине нико не поседује у савршеном стању, нити се одједном уклања зло. Напротив, са порастом врлине умањује се зло, да би најзад потпуно нестало...
Хришћанство осмишљава те људске релације, да на прави начин волимо, и свога брата, и своју сестру, и оца, и мајку... али и сваког другог човека...
Док не видимо некога ко конкретно живи по тзв. заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо...
Типови људи распетих на крсту (Христос Богочовек и двојица разбојника), представљају целокупно човечанство...
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију...
Чега је све потребно да се човек чува и клони како би остао истински православни хришћанин...
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Принуђивање изазива отпор код људи, али, ако ближњи примети да и ти сам чиниш нешто, онда ће можда и он почети да чини нешто...
Колико је хришћана који говоре: верујем у Бога, а заправо не верују? Колико је уста која неме када у друштву треба заштити славу Божју и свете Његове на које хуле синови овога века и неме пред њима?
Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…