Највише се плаши очајања; То је најтежи грех. Наоружај се, започни рат и Господ ће ти дати остало.
Љубав се жртвује. Од ове љубави нико веће нема него да неко душу своју положи за пријатеље своје.
Сваком лошем делу, обично претходи лоша мисао. Потребноје одсецати такве мисли и молити Господа за помоћ…
Страх Божији потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим…
Превише удобан живот доноси несрећу. Навикао на удобности, човек постаје неотпоран на животне недаће…
Долази старост и смрт, човек жели да пожње нешто на својој њиви, и никакав плод не добија…
Као што мајка приступа детету кoје плаче и тражи је, тако и човекољубиви Бог прилази тражењу човека…
Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег.
Кад нас неко увреди, не сејмо то зло међу друге људе, јер себе нисмо растеретили, него смо и друге заразили...
Верујте и дубоко у срцу држите да се ништа не догађа без Бога, чак ни најмања ситница…
Треба разликовати активну молитву од стања када се неко наслађује молитвом...
Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају...
Морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност...
Свако размишља о ономе о чему хоће: то је умна сила коју нам је Бог усадио...
Ко дарове Божје на зло употребљава, брзо ће их изгубити. И не само он, него и потомство његово…
И у породичном животу свако може да нађе време за молитву и тиховање…
Само узмите Јеванђеље у руке, само покушајте да га примените на сопствени живот… Тада ће се и над вама десити чудо.
Ако не знамо разлоге и нечији уложени труд да би постигао оно што жели, са каквим правом осуђујемо његов покушај?
У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, те су отуд и препуштени разним страстима…