Ми треба, вером нашом, да видимо Христа као Бога у ономе пониженом, и попљуваном, и изубијаном човеку...
Горка је зима али је рај сладак. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота...
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Јесу ли те људи увредили? Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда. Није јунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који се наљути. Само онда, кад се будеш навикао да трпиш и опрашташ људима, само онда моћи ћеш да се молиш Богу, да и Он теби опрости. (Свети владика Николај)
Ко искрено и из свег срца тражи спасење, тог ће Бог довести истинском учитељу. Не брините сувише, свој свога увек пронађе. (Преп. Лав)
Кажи муке твоје страшне Господу и вером износи муке пред лице Његово - ето безброј Васкрсења.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам
Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано…
Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање…
Ни један пророк није признат у своме селу, вели Господ, па тако ни побожан човек чак у својој породици...
Тело је, заједно са душом, позвано да се освећује и да слави Бога и човеков задатак је да нађе склад између њих двоје…
Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ…
Оговарање је страшна страст која заводи да се презре и сопствено спасење. Оговарање оцрњује добро…
Лако је волети човечанство, али треба волети оног ко је стално ту, ко има и лоше особине, ко је несавршен...
Када би жене постуиле по заповести Господњој и биле послушне својим мужевима, Господ би учинио да и мужеву буду људи светога живота…
Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог...
Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта…
Од смрти се нико никаквим благом не може ослободити; ту нико не притиче у помоћ. Само вера кроја кроз љубав дела...
Ко су oни „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ И они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?