Милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива...
Знате ли када ми напуштамо Светога Саву? Када нас понесе мутна и прљава река европске хуманистичке културе, просвете, цивилизације, религије, науке, када нас понесе и однесе у мртво море европско...
Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити…
Бригу треба трансформисати у промишљање, а страх треба трансформисати у опрез…
Да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посјећује смирене срцем…
Исповест није ништа друго него олакшање; избацити све зло из себе заиста олакшава души терет…
Ви ћете тек живети, овај живот је кратак и бедан, ви још и не познајете правога, истинскога живота, који је на свету, у Богу…
Бежи од празнословља, јер оно неминовно води осуђивању. Оно убија молитву и рако неповратно пропадамо…
Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос...
Истинска нада иште само Царство Божије и док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја...
За нас, православне хришћане, рећи: волим те, значи рећи: ти никада нећеш умрети...
Ако се молим само за себе, добри Господ ме неће примити самога у рај, али ако се молим за другога да буде примљени у рај, онда сам и ја примљен...
Светитељи ни су људи који припадају овој или оној нацији, већ су они светитељи Божији, па тако припадају свима људима...
Баш зато што си свестан да си грешник, приђи Владичици, стани пред икону Њену у нади да је ту Она Сама, покажи Јој без стида своје ране греховне, моли Је да те очисти од те духовне губе и нећеш бити постиђен.
Љубав према Богу, је једина љубав којом треба да љубимо све своје ближње, јер уколико љубимо ближње више него Господа, нисмо Њега достојни, и та љубав према ближњима нема своју пуноћу.
Зло које је сада у свету, биће још јаче, али неће зло победити зло, већ Љубав. (Свети Цар Николај II Романов)
Не упињите се изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост и мрак ће побећи. старац Порфирије Кавсокаливит
Дете прима духовно-моралне особине своје мајке још у док је у њеној утроби. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом…
Ако са Христом страдамо, са Њим ћемо и царовати. Ако са Њим умремо, са Њим ћемо и живети. Не бојте се никога и ничега. Не треба се бојати никаквог понижења и никакве штете. Треба се бојати само греха, само онога што нас удаљује од Бога и од Царства Небеског. (Патријарх Павле)