Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Нагон у човеку је изванредна погонска снага која му је дата на слободно располагање…
Данас ти јадаш и плачеш над милим и драгим ти покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати…
Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Када се младенци заруче, да се исповеде, да се причесте, да се венчају у цркви и после три дана да се споје. То се онда, браћо моја, зове благословеним браком. Тада, браћо, да вам хиљаде, милијарде препрека и чини баце, ништа се не лепи.
Опијање и пушење дувана спадају у веома лоше по тело и по душу погубне навике...
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Свети оци признају да већину помисли, и то најопаснијих, прикривених привидом добрих дела сугерише ђаво. Ипак, он никога не може да превари без његовог пристанка...
Црква свесно прима на себе сав терет гнева као што је Христос узео на себе грехе света...
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Хришћанин је песник... Песничка срца пригрле љубав, ставе је у срце, осећају је дубоко...
Ко љуби себе, не може да љуби Бога, а ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.
Христос се јавио као најреволуционарнији бунтовник против духа Свога времена; Он је центар живота пренео из времена у Вечност, из човека у Богочовека. Но и после двадесет векова Он се јавља као најречитији протест против духа нашег времена, против „кнеза овога света“.
Са људима различитих вероисповести, требало би да слободно и смело изражавамо убеђеност у исправност православне вере
Зашто мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру.
Ко прима Христовог Тела, а духом се одвраћа од Њега, сличан је онима који су Христа додиривали док су Га тукли…
Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте му туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије вечности.
Не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, јер може бити прекасно...
Ваља се тихо молити, с дубоким али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе…