Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
Само онда кад ти волиш, можеш да разобличиш зло, да подстакнеш човека, да га покренеш да се поправи и да се исправи…
Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора.
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Ако спасемо себе – то нам је довољно. Неће свако одговарати што није поучавао друге, али ће свако дати одговор само за себе…
Као што је Христос љубави ради према људима допустио да буде распет и пролије крв, тако смо и ми дужни љубити ближње...
Немојте се замерати ближњима, сви смо људи, сви грешимо, немојте да вас сутра боли кад изгубите ту особу и схватите да лоша реч, увреда и клевета не покривају цену бола за особом коју сте изгубили.
Разобличуј развратника својим доличним понашањем, а бестиднике скромним погледом твојих очију.
Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више неголи ви за своје...
Баци у море камен, он ће на тренутак благо узбуркати површину, а затим ће потонути у дубину. Тако невоље тону у срцу смиренога, зато што је са њим сила Господња.
Шта вам вреди кајати се а стално тапкати по старом путу? Како називате човека, који се дави и виче за помоћ, а кад му се помоћ укаже не хвата се за коноп спасења?
А, онај ко буде више волео Бога на земљи, биће у већој слави у Царству...
Са замрзнутом душом и са срцем оптерећеним дневним проблемима не можемо да беседимо са Створитељем...
Љубав, то је дух Божји на земљи. Не може никада бити досадан живот човеку када има љубави према Богу и човеку...
Не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне...
Тако је у животу: лаж узима одећу Истине како би људи у њу поверовали, док Истина не узима на себе одећу лажи...
Кад мислиш мисао чисту и свету, знај, ствараш светосавску културу. Свети Сава је у нас највећи неимар...
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Нико није несрећнији и ближи погибији од људи који немају наставника на путу Божијем. Који немају вођства, падају као лишће!...