Чувај, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимај туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио.
Свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда. Тако и Христос ако се налази у нашем срцу…
Имајмо поверење у духовника јер он, што заиште у Господа за своје духовно чедо, Господ му то и дарује…
Господ нас је сместио у пећницу и држи нас у њој чекајући да се испечемо…
Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву…
Научите да се борите са својим страстима јер је то веома битно па је чак и императив.
Свако од нас има неку “своју истину”, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Само онај ко живи по вољи Божијој може Му се потпуно предати; горди човек не жели да живи по вољи Божијој, он воли сам собом да управља...
Црква је отворена, Дом Божји... Да се сви радујемо! И да се радујемо животу као највећем дару...
"Помолимо се да Господ благослови и наше речи и наше ћутање, тако да не буду ни речи празне, ни ћутање бескорисно." (Св. Филарет Московски)
На лицу човековом јасно се огледа да ли духовно напредује или се не труди...
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Током покајања чудо нашег раста у Богу стално ћесе појачавати, а нама ће почети да се открива дивни облик Исуса…
Болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима да овладају…
Да имамо ту радост дечју, да будемо деца – Будите као деца – говори Господ! ...
Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку…
Многи су узроци који човека уводе у мрачну пећину туге, али је последица једна – духовно умирање...
Сваки пријекор да примиш с радошћу. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш нећеш доспјети у савршенство и спасти се…