Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци се уздржавају али, то је један од путева стицања агресивности…
Љубав види и зло и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло…
Саможаљење, љубав према имању и стид пред лицем човечијим јесу три главна ланца којима се човек држи у оквирима небогоугодног живота...
Смисао ових речи је у нашем молитвеном искању од Оца Небеског да не допусти нам да будемо побеђени у искушењу…
Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву…
Како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем…
Држи веру пошто пото. И чекај, ма и годинама, док љубав из вере не никне...
Имајмо свагда пред очима пут Христов, присиљавајмо се на борну са страстима, вазда Христа у помоћ призивајмо...
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
За спасење је довољно да човек само призове име Господње… али, како ће призвати онај ко у Њега не верује…?
Људи су у основи дивни, али се рђавом навиком покваре. (Патријарх српски Павле)
Ко купује орахе, не цени по љусци него по језгру. (Свети владика Николај Велимировић)
Увек више говорите Богу о својој деци, него својој деци о Богу. (Старац Порфирије Кавсокаливит)
Присилимо себе, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе...
Узвишена молитвена стања достижу људи простог ума и срца или пак они који сматрају да су раније стечена световна знања ништавна...
Ако и сав свет задобијемо а души својој наудимо, ништа нам не вреди. И ако имамо сву телсну чистоту а душу нечисту, немамо живота у себи...
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
Сјај и богатство, телесна задовољства, лепота и власт… све нестаје као сан; али нестају и патње, страдања. Све је супротно…
Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога! Умишљене жртве никад неће имати радост живота…