За спасење је довољно да човек само призове име Господње… али, како ће призвати онај ко у Њега не верује…?
Људи су у основи дивни, али се рђавом навиком покваре. (Патријарх српски Павле)
Ко купује орахе, не цени по љусци него по језгру. (Свети владика Николај Велимировић)
Увек више говорите Богу о својој деци, него својој деци о Богу. (Старац Порфирије Кавсокаливит)
Присилимо себе, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе...
Узвишена молитвена стања достижу људи простог ума и срца или пак они који сматрају да су раније стечена световна знања ништавна...
Ако и сав свет задобијемо а души својој наудимо, ништа нам не вреди. И ако имамо сву телсну чистоту а душу нечисту, немамо живота у себи...
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
Сјај и богатство, телесна задовољства, лепота и власт… све нестаје као сан; али нестају и патње, страдања. Све је супротно…
Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога! Умишљене жртве никад неће имати радост живота…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Велики број људи, нажалост, није у стању да препозна разлику између православља и римокатолицизма. За многе то је исто јер – Бог је један...
Неретко ћемо наићи на људе који ревносно испуњавају формална правила а срце им је пуно зла и пакости...
Сви они који се удостоје бити у најтеснијем општењу с Богом па неће бити потребе за причешћем Телом и Крвљу…
На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином...
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Исповест није ништа друго него олакшање; избацити све зло из себе заиста олакшава души терет…
Христос нам је поручио а ако се не повратимо и не будемо као деца, нећемо видети Царства Небескога. Зато и молити треба као деца…
Већ дуже време суочени смо са непрестаним зливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у кји смо сами себе потопили…