У нашим очима сви треба да буду свети. Сви ми носимо у себи истог старог човека. Ближњи, ма какав да је, јесте тело од нашега тела...
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда”
Човечију свест на изобличавање натерује грех но кад греха нестане, онда је и савест спокојна, јер је врлина ублажава...
Човек, ма колико био недостојан и грешан, само ако Господу приступи са смиреном свешћу биће очишћен благодаћу Христовом...
Човек који живи у будућности је онај који живи у фантазији; ко живи у пролости је мртав човек...
Потребно је говорити истину када обавеза, или љубав према ближњем то захтевају али, да не осуђујемо ближњег и да се не поносимо и не уздижемо као да боље од других познајемо истину…
Мислите да људи причају бесмислице, а они казују о ономе шта је души на корист и о томе како да се чини добро…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбаналнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
Једнога дана приметио је да се свете мошти покрећу и да мењају свој положај, зависно од особе која им се поклања…
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутрашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Нико не може да буде спасен ко није у Цркви, као што нико није могао бити спасен ко је био ван Нојевог ковчега. (Свети Јован Златоусти)
Лабилност, неукорењеност, често мењање мишљења или недржање обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Душа која није смирена и коју стално витлају таласи страсти, мрачна је и мутна као хаос...
Помисли које се примећују и на које се обраћа пажња могу тачно рећи а ли човек духовно напредује или не...
Морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност...
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Донесите све ваше муке, туге, тешкоће, мољења, и све пренесите Господу и услишиће вас...
За многе људе религија је борба, агонија и немир. У цркви метанишу а чим изађу из цркве, почињу да псују ако их неко макар мало увреди...
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…