Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутрашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Нико не може да буде спасен ко није у Цркви, као што нико није могао бити спасен ко је био ван Нојевог ковчега. (Свети Јован Златоусти)
Лабилност, неукорењеност, често мењање мишљења или недржање обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Душа која није смирена и коју стално витлају таласи страсти, мрачна је и мутна као хаос...
Помисли које се примећују и на које се обраћа пажња могу тачно рећи а ли човек духовно напредује или не...
Морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност...
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Донесите све ваше муке, туге, тешкоће, мољења, и све пренесите Господу и услишиће вас...
За многе људе религија је борба, агонија и немир. У цркви метанишу а чим изађу из цркве, почињу да псују ако их неко макар мало увреди...
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…
Сваки хришћанин који поштује и извршава заповести Христове истовремено чини Његово Царство опипљивим...
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Колико пута нам се учинило оправдано да кежемо: ''Па, тако сви раде'', желећи да нађемо пправдање учињеници да већина тако мисли или ради. А, да ли је тако...
Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је врло погрешно и лоше по душу упокојеног…
Неретко ћемо наићи на људе који ревносно испуњавају формална правила а срце им је пуно зла и пакости...
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован "празним речима"
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању…