Пост
Пошто нисмо постили, избачени смо из Раја! Зато ћемо постити, како бисмо поново ушли у Рај. (Свети Василије Велики)
Човек је као воћка
Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања. (Преподобни Симеон Дајбабски)
Бог није пост
Ништа вам не значи пост ако немате љубави. Јер, није речено, Бог је пост, него Бог је љубав! (Свети Николај Велимировић)
Ближњи
Наши ближњи који су умрли, чезну за нашим молитвама, као што затвореници чезну за посетама својих рођака. (Старац Пајсије Светогорац)
Лепота душе
Лепота душе има ту особину, да је и у старости многи воле, јер никада не вене и стално цвета. (Свети Јован Златоусти)
Све пролази осим добрих дела...
Све пролази, све ишчезава, и ништа нам у онај час неће донети користи, осим добрих дела која имамо овде. (Свети Јефрем Сирин)
Тешко надменоме!
Тешко надменоме! Кад легне у гроб, сазнаће ко је. (Преподобни Нил Синајски)
Снага и моћ Божија
Колико су недокучиве снага и моћ Божја, толико је недокучиво и деловање Његово. (Свети Антоније Велики)
Зашто сам хришћанин?
Права љубав је једино када љубав не тражи своје, када волиш некога без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин. (Патријарх Павле)
Познање Бога
Ко хоће да позна Бога својим умом од науке, тај је у прелести, јер се Бог познаје само Духом Светим. (старац Силуан)
Природа и Бог
Чистом срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу. (Преподобни Симеон Дајбабски)
Породица
Једина животна вредност је породица. Када пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. (Старац Пајсије Светогорац)
Подношење беде
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Свети Василије Велики)
Не напусти ме у патњама
Боже, ја те не молим да ме ослободиш од животних патњи, него те молим да ме у патњама не напустиш. (Блаженопочивши Патријарх Павле)
Самоћа и ћутање
Ништа не чини срце тако скрушеним и душу тако смиреном, као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Свети Григорије Синаит)