Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“. И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?
„Ако се гушиш у неправди“ коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти си жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости...
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Језикоболан је мрзак и од сувишка срца и његовога говоре уста његова...
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутрашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Од смрти се нико никаквим благом не може ослободити; ту нико не притиче у помоћ. Само вера кроја кроз љубав дела...
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Ништа нећете учинити ако будете говорили са жестином; будите хладнокрвни, али у себи се молите...
Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост то нам је прилика да добијемо награду, ако се уздржим без гњева и ако одговоримо на миран начин…
Спасење јесте једино на потребу. Спасење јесте онај добри део, који се неће одузети од душе, која га је стекла...
Човечију свест на изобличавање натерује грех но кад греха нестане, онда је и савест спокојна, јер је врлина ублажава...
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?
Заокуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Лако је волети човечанство, али треба волети оног ко је стално ту, ко има и лоше особине, ко је несавршен...
Ако ти је беседа разумна одговори ближњем , ако није нека ти се рука нађе на устима...
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Празнослов говори недолично и сувишно, препричава старе приче и у свом силном брбљању не штеди свог ближњег...
Човек, ма колико био недостојан и грешан, само ако Господу приступи са смиреном свешћу биће очишћен благодаћу Христовом...