Има само једна радост, која човјека може испунити до краја, а то је радост коју само Бог подарити може...
Немој због свега да стављаш примедбе - понешто и трпи, прећутавши, и гледај на то кроз прсте...
...Једнога дана приметио је да се свете мошти покрећу и да мењају свој положај, зависно од особе која им се поклања…
У нашим очима сви треба да буду свети. Сви ми носимо у себи истог старог човека. Ближњи, ма какав да је, јесте тело од нашега тела...
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
У свету задовољстава смрт ће неприметно наступити и затећи душу неспремном...
Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта…
Ради изгона лењости Свети Оци саветују да се држимо сећања на смрт, мука вечних и блаженства праведних…
Једна од најнеприроднијих заповести коју је Христос оставио људима јесте она о љубави према непријатељима. Она и јесте сведочанство натприродности душе хришћанина...
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Сваки хришћанин који поштује и извршава заповести Христове истовремено чини Његово Царство опипљивим...
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Лабилност, неукорењеност, често мењање мишљења или неодржавање обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и рипитомили људи…
Душа која није смирена и коју стално витлају таласи страсти, мрачна је и мутна као хаос...
Не гледај на женска лица (а жена на мушка), избегавај сећање на њих - одгони и одсецај одмах сваку нечисту помисао...
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању…
Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу…