Лабилност, неукорењеност, често мењање мишљења или неодржавање обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и рипитомили људи…
Душа која није смирена и коју стално витлају таласи страсти, мрачна је и мутна као хаос...
Не гледај на женска лица (а жена на мушка), избегавај сећање на њих - одгони и одсецај одмах сваку нечисту помисао...
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању…
Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу…
Истинска вера открива се у једноставности која рађа у човеку ослобађајућу радост...
Благочешће означава благо, то јест, добро поштовање Бога. На делу се благочешће показује у добром, истинитом, нелицемерном поштовању Бога…
Помисли које се примећуји и на које се обраћа пажња могу тачно рећи а ли човек духовно напредује или не...
Донесите све ваше муке, туге, тешкоће, мољења, и све пренесите Господу и услишиће вас...
Колико пута нам се учинило оправдано да кажемо: ''Па, тако сви раде'', желећи да нађемо правдање у чињеници да већина тако мисли или ради. А, да ли је тако...
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Доста раширени облик туге јавља се код људи претерано оптерећених бригама овога света. Увек несигурни у себе, неповерљиви, и забринути ови људи у страху ишчекују сутрашњицу…
Морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност...
За многе људе религија је борба, агонија и немир. У цркви метанишу а чим изађу из цркве, почињу да псују ако их неко макар мало увреди...
Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је веома погрешно и лоше по душу упокојеног…
Ми смо православни хришћани. Припадамо најстаријој апостолској цркви. Као такви, треба да будемо испуњени мудрошћу и да имамо право знање о животу и да дамо пример целом свету у тражењу, пре свега, Царства Небеског, које је вечито…
Истинска вера открива се у једноставности која рађа у човеку ослобађајућу радост...