На лицу човековом јасно се огледа да ли духовно напредује или се не труди...
Мисао, осећај и вољу убијамо преједање, опијањем и животним бригама и тиме отпадамо од Источника живота...
Лек за сваку несрећу, храна гладном, вода жедном, здравље за болесног, одећа за нагог, глас за појућег... свима за све за спасење...
Бог тражи од нас када дођемо на свету Литургију, да све бриге пренесемо на Њега, Њему у руке да предамо срце своје, мисли своје и сав живот свој...
Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро…
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Шта год и колико год да радите, трудите се да то радите искрено и, што је најважније, у радости…
Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао, речи су Апостола Андреја као најдивније сведочанство љубави према Христу…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Докле год човек има у себи нагон да анализира зашто га људи мрзе, он, заправо, тражи разлоге да оправда своју мржњу, и то није добро…
Врлине или мане једног човека врло лако могу бити и наше ако се одлучимо да са тим човеком имамо заједницу…
Молимо Господу да нас искуша и отвори очи да видимо да ли смо на путу безакоња, како обисмо се потрудили да се упутимо ка путу у живот вечни…
Не само стомаком него и језиком, уздржавајући се од клевете, лажи, празнословља, понижавања, гнева...
Ако нам Бог не даје оно што тако усилно тражимо, Он има разлог због чега је тако...
Ако нам Бог не даје оно што тако усилно тражимо, Он има разлог због чега је тако...
Човек је, кажу Свети, највиши онда када се спусти пред другим човеком...
Литургија је зато, да се лечимо од себичности, да се лечимо од искључивости, да се лечимо од мржње, од греха и од смрти...