Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо…
Неизмерно је богатство које човеку доноси трпљење. Ни једна врлина не обилује толиким спасоносним потенцијалима као трпљење…
Страх од смрти обично се јавља код људи који не знају за Господа и то колика је Његова милост…
Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом…
Христос је укинуо пакао, разорио. Биће унутрашње стање пакла... Рај је, исто тако, унутрашње стање општења с Богом...
На лицу човековом јасно се огледа да ли духовно напредује или се не труди...
Мисао, осећај и вољу убијамо преједање, опијањем и животним бригама и тиме отпадамо од Источника живота...
Лек за сваку несрећу, храна гладном, вода жедном, здравље за болесног, одећа за нагог, глас за појућег... свима за све за спасење...
Бог тражи од нас када дођемо на свету Литургију, да све бриге пренесемо на Њега, Њему у руке да предамо срце своје, мисли своје и сав живот свој...
Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро…
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Шта год и колико год да радите, трудите се да то радите искрено и, што је најважније, у радости…
Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао, речи су Апостола Андреја као најдивније сведочанство љубави према Христу…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Докле год човек има у себи нагон да анализира зашто га људи мрзе, он, заправо, тражи разлоге да оправда своју мржњу, и то није добро…
Врлине или мане једног човека врло лако могу бити и наше ако се одлучимо да са тим човеком имамо заједницу…