Ако све што радимо радимо из срца, онда је то као сами Бог. Тада ће цео човек имати успеха...
Тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем…
Ништа што је спољашње није на спасење, већ само оно што се достигне унутар своје душе и у срцу – мирна тишина и љубав...
Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Хришћани имају призив, сходно заповестима Божијим, да буду свети и савршени…
Наш однос према Богу је у већини механички. Тако човек лични на рам који је остао без слике…
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће…
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…