На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће…
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Узалудан је труд чак и ономе који врши вољу Господњу али не из осећања љубави према Њему…
Човеку је ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога…
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај...
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…