Губитак благодати је губитак контакта са вечношћу, а то ствара страх услед познања смртности…
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Кад човек крене да тражи да га други примете, одмах почиње да губи душевни мир…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
Живети свој хришћански живот изнад свог порекла и припадности, не сводити га само на породичне обичаје и традицију…
Обраћајмо Богу са расположењем смернога слуге, молбеним и преклињујућим гласом…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?"…
Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља...
У народу постоји изрека која каже да је лењост тежа од болести. ЗАто што се убраја међу смртне грехе лењост узрокује духовну смрт која прождире многе…
Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти…
Људи, заузети старањем за тело и сматрајући га за своје власништво, чине себи велику неправду...
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Разблажено и мекано срце спремно је на сваку послушност а то омогућава да се огледа у Речи Божијој…
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и рипитомили људи…