Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Јеванђеље је победило свет, не огњем и мачем, већ светим животом и добротом, (прот. Јован Вернезос)
Нас зближавају са Богом туга, тескоба, болест, труд: не ропћи на њих и не бој их се. (Схиигуман Савва)
Веруј чврсто у остварљивост сваке речи, нарочито оне изговорене за време молитве. (Свети Јован Кронштатски)
О смирење Христово! Оно души даје неописиву радост у Богу. Од љубави Божије душа заборавља и земљу и небо, и сва се жељно устремљује ка Богу. (Старац Силуан Атонски)
Треба да свагда имамо пред собом своје грехе, да нас не би гризла савест, да бисмо добили сузе у молитиви и да више не бисмо грешили. Савест помиње наше грехе, и помињући их, чини нас смиренима. (Старац Пајсије Олару)
Мржњом оптерећен човек отровао је себе најстрашнијим отровом. Попут двослеклог мача, мржња сече онога према коме је усмерена, али и онога који мрзи…
Не можемо говорити о љубави према ближњем све док не исцедимо и последњу кап себељубља из свог срца...
Човек дужан да поштује Бога не матријалним стварима и видљивим церемонијама, већ духом, то јест, страхом, љубављу, смирењем, трпљењем, покоравањем своје воље, вољи Божијој…
Тек у старости постаје очигледна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Огромна је заблуда да ћемо децу поправити критикама, саветима, претњама, казнама, па и наградама. Постаните свети па ће и деца бити добра…
Истинска вера открива се у једноставности која рађа у човеку ослобађајућу радост...
Доста раширени облик туге јавља се код људи претерано оптерећених бригама овога света. Увек несигурни у себе, неповерљиви, и забринути ови људи у страху ишчекују сутрашњицу…
Све узроке наших различитих расположења, склони смо да тражимо у спољашњем свету. Не слутимо да је све у нашем срцу...
Свако онај ко је заповести Христове у живот свакодневни преточио својим односом према ближњем, учинио је Царство Божије опипљивим…
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади...
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
Упркос свим лошим примерима око тебе, угледај се на Исуса Христа и не подражавај примере незнабожачког живота…