На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Разблажено и мекано срце спремно је на сваку послушност а то омогућава да се огледа у Речи Божијој…
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и рипитомили људи…
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: Јеси ли постио?…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац…
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Јеванђеље је победило свет, не огњем и мачем, већ светим животом и добротом, (прот. Јован Вернезос)
Нас зближавају са Богом туга, тескоба, болест, труд: не ропћи на њих и не бој их се. (Схиигуман Савва)