Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…
Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо…
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Током покајања чудо нашег раста у Богу стално ће се појачавати, а нама ће почети да се открива дивни облик Исуса…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот…
Неизмерно је богатство које човеку доноси трпљење. Ни једна врлина не обилује толиким спасоносним потенцијалима као трпљење…
Страх од смрти обично се јавља код људи који не знају за Господа и то колика је Његова милост…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Докле год човек има у себи нагон да анализира зашто га људи мрзе, он, заправо, тражи разлоге да оправда своју мржњу, и то није добро…
Дете прима духовно-моралне особине своје мајке још у док је у њеној утроби. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом…
Шта год и колико год да радите, трудите се да то радите искрено и, што је најважније, у радости…
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
За спасење је неопходно да верујеш, да испуњаваш заповести и да свагда очишћујеш своје срце, а не да будеш радознао…
Врлине или мане једног човека врло лако могу бити и наше ако се одлучимо да са тим човеком имамо заједницу…
Молимо Господa да нас искуша и отвори очи да видимо да ли смо на путу безакоња, како обисмо се потрудили да се упутимо ка путу у живот вечни…