Губитак благодати је губитак контакта са вечношћу, а то ствара страх услед познања смртности…
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха…
Ништа што је спољашње није на спасење, већ само оно што се достигне унутар своје душе и у срцу – мирна тишина и љубав...
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Човеку је ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога…
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Људи, заузети старањем за тело и сматрајући га за своје власништво, чине себи велику неправду...
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Ко љуби себе, не може да љуби Бога, а ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.
Ко не приступи Господу и ко га не моли са несумњивом вером - неће добити исцељење…
Телу можемо посветити само неопходно време, док све остало време треба да посветимо души…
Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа…
Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…
Блудна страст је најбестиднија. Она може обузети човека у болесничкој или чак самртној постељи...
Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај...
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!