Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…
Блудна страст је најбестиднија. Она може обузети човека у болесничкој или чак самртној постељи...
Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај...
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бекство од стварности. А потребно је само једно – сећати се Христа, свагда и на сваком месту…
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Живети свој хришћански живот изнад свог порекла и припадности, не сводити га само на породичне обичаје и традицију…
Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља...
У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Они који проповедају Божији мир ће се уподобити Њему, јединородном сину Божијем, и то уподобити у свему...
Ништа нас толико не уподобљује Богу као то када опраштамо злим људима који нас вређају…
Сваког дана родитељи треба да постављају нов почетак - да пројављују ново расположење, одушевљење и љубав према деци...
Кад човек крене да тражи да га други примете, одмах почиње да губи душевни мир…
Обраћајмо Богу са расположењем смернога слуге, молбеним и преклињујућим гласом…