Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља...
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац…
Онај ко свакодневно себе подстиче на истрајну молитву, гори духовном љубављу према Богу…
У пламеној покајној молитви дух хришћанина скида са себе те представе видљивих ствари и разумских појмова…
Верујући умире мирно, као да спава, и по смрти на његовом лицу остаје запечаћен последњи пољубац Анђела Чувара...
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Црква свесно прима на себе сав терет гнева као што је Христос узео на себе грехе света...
Буди целомудрен, уздржавај се од сваке претераности... за све се моли као за себе...
Хришћанин је песник... Песничка срца пригрле љубав, ставе је у срце, осећају је дубоко...
Ако нас је неко увредио, помолимо се Богу. Немојмо друге оптерећивати својим гневом и горчином…
Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Свако треба да се причешћује светим Телом и Крвљу Христовом, који јачају наше општење с Њим…