Бог, који је Господар и земаљских и небеских блага, награђује побожне и честите људе и земаљским и небеским благом…
Када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар се сусретали и са неспокојнима...
Са псовача Богородица скида Свој молитвени покров и Сама одступа од њега, док Бог попушта несреће, болести и многе напасти...
Ако ти је Христос у срцу, онда ти је Он - Бог. Ако ли се пак у твоје срце усели сав свет, без Бога, оно остаје празно…
Нагон у човеку је изванредна погонска снага која му је дата на слободно располагање…
Не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, јер може бити прекасно...
Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран...
Није потребно спорити се ни око чега па ни ко вере; довољна је само молитва…
Православни свештеници - пастири интезивно настоје да се верни што чешће причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом…
Када се молимо, ум се мора налазити у потпуно истинитом стању. Маштања и представе нас одводе у прелест…
Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине. Када му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу…
Бог је близу нас, обрати му се као пријатељу: дођи Господе помози ми. Исто тако и Богородици…
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Карактеристика данашњих људи је нестрпљење и безнађе. Особито у тренуцима искушења и страдања…
Мисли које човека вуку на доле уместо да га узводе на висину су оне кроз које нешто присвајамо за себе…
Када у узмете реч, говорите мало. Потрудите се да ваш сговорник осети да има посла са мирним, сталоженим човеком…
Осењујући се крсним знаком ми сведочимо Оцу да нас је Њему послао сами Христос, Син Његов…
Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак…
За почетника је боље да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет…