Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…
Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
Жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао…
Он је у центру свега, Он је и Архијереј који жртвује, Он је жртва, Он приноси и Који се приноси, и Који прима и Који се раздаје. Све је Христос!
Морамо увидети своје грехе свакодневно, сматрајући себе највећим грешницима, а остале сматрајући изнад нас…
Какво нам је стање у души, такво нам је и споља, у понашању и изразу...
Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада, црква спасење…
Добро би било кад бисте могли да подстакнете децу да вам кажу шта их доводи у недоумицу и удаљава од вере
Колико се душа постепено смирује, толико јој се откривају тајне небеске и – нема више страха…
Свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима…
Непрестано треба да имамо на уму и да се исправљамо и поправљамо како бисмо спасоносно свој животни крст носили на Голготу Христову...
Кад год помислимо на мисионарски рад, мисао нам крене ка вештини причања или убеђивања. Права милија не налази се у речима...
Једине дубоке и потребне речи нису оне о стварности већ оне које су стварне саме по себи…
Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
Јесмо ли смирени или не најбоље ћемо знати у треницама када нас други понижавају…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Осим части и славе побожни су људи награђени и већим благом тј. миром и спокојством душевним…