Неопходно је чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и најмањи, не саживи са нама...
Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету, или се ја полако одвајам од Њега и бежим од Њега...
Не гледај на женска лица (а жена на мушка), избегавај сећање на њих - одгони и одсецај одмах сваку нечисту помисао...
Посматрајте свет само кроз призму љубави, и нестаће сви ваши проблеми...
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Будимо опрезни, а гневом (на ђавола) и ватреном молитвом уклонимо сваку рђаву помисао...
Врлине нико не поседује у савршеном стању, нити се одједном уклања зло. Напротив, са порастом врлине умањује се зло, да би најзад потпуно нестало...
Хришћанство осмишљава те људске релације, да на прави начин волимо, и свога брата, и своју сестру, и оца, и мајку... али и сваког другог човека...
Док не видимо некога ко конкретно живи по тзв. заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо...
Типови људи распетих на крсту (Христос Богочовек и двојица разбојника), представљају целокупно човечанство...
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију...
Чега је све потребно да се човек чува и клони како би остао истински православни хришћанин...
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Принуђивање изазива отпор код људи, али, ако ближњи примети да и ти сам чиниш нешто, онда ће можда и он почети да чини нешто...
Колико је хришћана који говоре: верујем у Бога, а заправо не верују? Колико је уста која неме када у друштву треба заштити славу Божју и свете Његове на које хуле синови овога века и неме пред њима?
Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…
Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
Жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао…