Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци сматрају да је плач карактеристика жена па се уздржавају. Али, то је један од путева стицања агресивности…
Када се молиш, знај да стојиш пред Христом и Богородицом. Да си смирен и да говориш: дођи Пресвета Богородице да ми помогнеш да се поправим…
Као што је Христос љубави ради према људима допустио да буде распет и пролије крв, тако смо и ми дужни љубити ближње...
За спасење је довољно да човек само призове име Господње… али, како ће призвати онај ко у Њега не верује…?
Православље настоји да пробуди у човеку живу, стваралачку љубав и хришћанску савест…
Сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана…
Прави се хришћанин препознаје по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на сваком месту…
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу...
Бриге су такве да немиром разарају човека и све његове делатности бивају неуспешне…
Свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда. Тако и Христос ако се налази у нашем срцу…
Кад год помислимо на мисионарски рад, мисао нам крене ка вештини причања или убеђивања. Права мисија не налази се у речима...
Супружници се више него усамљеници треба да приближавају Богу. Због обавеза које имају њима је потребна и већа помоћ Божија…
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Смисао ових речи је у нашем молитвеном искању од Оца Небеског да не допусти нам да будемо побеђени у искушењу…
Немање Христа значи немање љубави; немање љубави значи самоуништење…
Пост је уздржање од свега, што може да се испречи између вас и Бога, повлачење у своју унутрашњост и обитавање тамо само са Господом…
Сјај и богатство, телесна задовољства, лепота и власт… све нестаје као сан; али нестају и патње, страдања. Све је супротно…