Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта…
Живот хришћанина је сва неудобност, узак пут и нераван, крст који захтева неудобност и велико трпљење…
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Ради изгона лењости Свети Оци саветују да се држимо сећања на смрт, мука вечних и блаженства праведних…
Сваки хришћанин који поштује и извршава заповести Христове истовремено чини Његово Царство опипљивим...
Кротост, трпљење и љубав не ослађују само оно шта извире из горког источника, него и сам горки извор…
Јесмо ли смирени или не најбоље ћемо знати у тренуцима када нас други понижавају…
Исповест није ништа друго него олакшање; избацити све зло из себе заиста олакшава души терет…
...Једнога дана приметио је да се свете мошти покрећу и да мењају свој положај, зависно од особе која им се поклања…
Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бекство од стварности. А потребно је само једно – сећати се Христа, свагда и на сваком месту…
Једине дубоке и потребне речи нису оне о стварности већ оне које су стварне саме по себи…
Једна од најнеприроднијих заповети коју је Христос оставио људима јесте она о љубави према непријатељима. Она и јесте сведочанство натприродности душе хришћанина...
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Велики број људи, нажалост, није у стању да препозна разлику између православља и римокатолицизма. За многе то је исто јер – Бог је један...
Христос нам је поручио да ако се не повратимо и не будемо као деца, нећемо видети Царства Небескога. Зато и молити треба као деца…
Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова (Приче Сол. 1, 32)…
Ако и сав свет задобијемо а души својој наудимо, ништа нам не вреди. И ако имамо сву телсну чистоту а душу нечисту, немамо живота у себи...
Кад се молимо за друге постоји опасност да се препустимо размишљању или маштању о некој особи. Зато се ваља помолити кратко и јасно…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…