Једна од најнеприроднијих заповети коју је Христос оставио људима јесте она о љубави према непријатељима. Она и јесте сведочанство натприродности душе хришћанина...
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Велики број људи, нажалост, није у стању да препозна разлику између православља и римокатолицизма. За многе то је исто јер – Бог је један...
Христос нам је поручио да ако се не повратимо и не будемо као деца, нећемо видети Царства Небескога. Зато и молити треба као деца…
Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова (Приче Сол. 1, 32)…
Ако и сав свет задобијемо а души својој наудимо, ништа нам не вреди. И ако имамо сву телсну чистоту а душу нечисту, немамо живота у себи...
Кад се молимо за друге постоји опасност да се препустимо размишљању или маштању о некој особи. Зато се ваља помолити кратко и јасно…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Богатство светог Божијег човека налази се у његовој унутрашњости, у Богом просвећеној души. Спољашњи изглед доводи до погрешних закључака…
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутарашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Како је могуће учинити једну тако неприродну ствар…
Христос се роди, децо Божија! Дошао је опет Благ Дан. Народ именује благим даном све празнике које слави. Но Божић је родитељ свим осталим благим данима…
Лабилност, неукорењеност, често мењљње мишљења или недежае обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Неретко ћемо наићи на људе који ревносно испуњавају формална правила а срце им је пуно зла и пакости...
Већ дуже време суочени смо са непрестаним зливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у кји смо сами себе потопили…
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Ништа у животу не може изићи на добро ако се на добар начин не учини. А добар начин има и своја добра правила…
Kратак је овај дан живота, но прави живот не зна за ноћ. Ко умре од греха на овом дану, умреће смрћу што не зна за дан... (Св. Владика Николај)