Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свeму само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован „празним речима“
Све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива…
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
Срце људско упија у себе сваку нечистоту, зато га треба цедити од те нечистоте…
Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…
Током покајања чудо нашег раста у Богу стално ћесе појачавати, а нама ће почети да се открива дивни облик Исуса…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Да би се рђава навика одједном сасекла, треба имати јаку силу воље. Међутим, без ослањања на Бога, мало да и воља нешто вреди...
Људи не знају шта је права радост. Понекад се веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују, претварају се у плач и муку…
Многи данас гледају на неправду равнодушно сматрајући да није њихово да се мешају у туђе односе. А гледати на неправду равнодушно исто је што и творити је…
Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци сматрају да је плач карактеристика жена па се уздржавају. Али, то је један од путева стицања агресивности…
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…